Blog

Slabovidost kod dece je jedno od najčešćih stanja vezanih za vid, koje može ozbiljno uticati na detetovu sposobnost da vidi jasno i razvija se pravilno.

U ovom tekstu ćemo se detaljno osvrnuti na slabovidost, poznatu i kao ambliopija, kao i na ulogu dioptrije kod dece, kako prepoznati problem i šta roditelji mogu da preduzmu kako bi osigurali pravovremeno lečenje.

Šta je slabovidost (ambliopija)?

Slabovidost ili ambliopija je stanje gde jedno oko, a ređe oba oka, ne razvija normalnu oštrinu vida, čak i kada se koristi odgovarajuća korekcija poput naočara ili sočiva. Razlog za ovo leži u tome što mozak favorizuje jedno oko, dok drugo postaje slabije, što na kraju može dovesti do gubitka vida na tom oku.

Kako prepoznati slabovidost kod dece?

Slabovidost se obično javlja u ranom detinjstvu i može biti izazvana različitim faktorima, uključujući:

• Strabizam (razrokost) – jedno oko gleda pravo, dok drugo skreće u stranu, gore ili dole.
• Anizometropija – stanje u kojem jedno oko ima značajno jaču dioptriju od drugog.
• Astigmatizam – zamagljen ili iskrivljen vid zbog nepravilnog oblika rožnjače.

Roditelji treba da obrate pažnju na sledeće simptome kod svog deteta:

• Dete često škilji ili naginje glavu kako bi bolje videlo.
• Dete ima poteškoće da prati objekte ili osobe.
• Oči se ne kreću zajedno.
• Dete se žali na glavobolje ili umor nakon čitanja ili gledanja u ekran.
• Dete stalno trlja oči ili se žali na zamućen vid.

Kako se dijagnostikuje slabovidost?

Dijagnoza slabovidosti kod dece se postavlja kroz detaljan oftalmološki pregled. Preporučuje se da dete obavi prvi pregled kod oftalmologa već u trećoj ili četvrtoj godini, ili ranije ukoliko postoje simptomi. Tokom pregleda, lekar će proceniti oštrinu vida na oba oka i proveriti postojanje dioptrije, strabizma ili drugih abnormalnosti.

Šta je dioptrija kod dece?

Dioptrija je jedinica mere koja se koristi za ispravljanje refraktivnih grešaka oka, kao što su kratkovidost (miopija), dalekovidost (hipermetropija) i astigmatizam. Kod dece, refraktivne greške često ostaju neotkrivene jer deca možda ne shvataju da ne vide jasno.

Roditelji mogu primetiti da dete:

• Ima poteškoće sa čitanjem ili pisanjem.
• Ne može da jasno vidi predmete na daljinu ili blizu.
• Približava knjige, igračke ili tablet blizu očiju.

Kratkovidost kod dece je stanje u kojem dete ne vidi jasno udaljene objekte, dok dalekovidost podrazumeva teškoće u jasnom viđenju bliskih predmeta.

Astigmatizam kod dece izaziva zamućenje slike na svim udaljenostima zbog nepravilnog oblika rožnjače.

Lečenje slabovidosti i dioptrije kod dece

Lečenje slabovidosti je najuspešnije ukoliko se započne u ranoj fazi, pre nego što dete napuni sedam ili osam godina, kada se vid još razvija.

Postoji nekoliko metoda lečenja:

1. Naočare ili kontaktna sočiva: Korekcija refraktivne greške je prva linija odbrane. Ako je slabovidost uzrokovana refraktivnom greškom (kao što su dalekovidost, kratkovidost ili astigmatizam), detetu će biti potrebne naočare kako bi se ispravio vid.
2. Okluzivna terapija: U ovoj metodi, zdravije oko se prekriva flasterom kako bi se nateralo slabije oko da se “trudi” i razvija. Okluzivna terapija se primenjuje nekoliko sati dnevno, u zavisnosti od težine slabovidosti.
3. Kapi za oči: U nekim slučajevima, lekar može propisati kapi koje zamagljuju vid u jačem oku, s ciljem da podstaknu slabije oko da radi više.
4. Vežbe za oči: Specifične vežbe koje podstiču razvoj vidnih sposobnosti mogu biti deo tretmana.

Prevencija i praćenje

Redovni oftalmološki pregledi su ključni za rano otkrivanje i lečenje slabovidosti i refraktivnih grešaka.

Važno je obezbediti da dete nosi odgovarajuće naočare ili sočiva i pridržava se terapije koju je lekar propisao.

Pravovremeno otkrivanje i lečenje može značajno poboljšati detetovu sposobnost da jasno vidi i izbegne dugoročne posledice na vid.

Zaključak

Slabovidost i dioptrija kod dece su stanja koja zahtevaju pažnju i rano lečenje.

Pravovremeni oftalmološki pregledi i adekvatna korekcija mogu pomoći deci da razviju optimalan vid i izbegnu komplikacije.

Ako primetite bilo koji simptom kod svog deteta ili imate bilo kakve sumnje, obratite se dečijem oftalmologu kako bi se obavio detaljan pregled i postavila odgovarajuća dijagnoza.

Nicanje je važan korak u razvoju vaše bebe, ali može doneti sa sobom i mnogo pitanja i briga.

U ovom članku ćemo vam dati vam sve informacije koje treba da imate kako biste bolje razumeli ovaj proces i pomogli vašoj bebi da ga lakše prebrodi.

Kada počinje izbijanje zubića?

Prvi zubići obično počinju da niču između šestog i osmog meseca života, iako se to može razlikovati od deteta do deteta.

Kod nekih beba prvi zubići mogu nići već u trećem mesecu, dok se kod drugih mogu pojaviti tek nakon prvog rođendana.

I redosled nicanja zuba je individualan, ali najčešće se prvo pojavljuju donji centralni sekutići, zatim gornji centralni sekutići, a posle njih bočni sekutići.

Koji su simptomi izbijanja zubića?

Izbijanje zubića može biti praćeno nizom simptoma koji variraju u intenzitetu:

• Plakanje i razdražljivost: Beba može postati nervozna i razdražljiva zbog nelagodnosti i osećaja bola u desnima.
• Pojačano lučenje pljuvačke: Nicanje zuba podstiče lučenje pljuvačke, pa roditelji često primećuju da beba više balavi.
• Potreba za žvakanjem: Bebe često grizu predmete kako bi ublažile pritisak u desnima.
• Otečene i crvene desni: Mesto na kome zubić niče može biti crveno, otečeno i bolno na dodir.
• Problemi sa spavanjem: Nelagodnost zbog nicanja zuba može ometati bebin san.
• Gubitak apetita: Beba može odbijati hranu zbog bola prilikom sisanja ili žvakanja.
• Blago povišena temperatura: Ponekad nicanje zubića može izazvati blago povišenu telesnu temperaturu, ali ona ne bi trebalo da prelazi 38°C.

Kako ublažiti simptome izbijanja zubića?

Postoji nekoliko načina kako da pomognete bebi da lakše podnese period nicanja zuba:

• Masaža desni: Blaga masaža desni čistim prstom može doprineti smanjenju bola i nelagodnosti.
• Hladni predmeti: Dajte bebi da grize rashlađene gumene glodalice ili hladne mokre maramice. Hladnoća ublažava bol i doprinosi smanjenju otoka desni.
• Lekovi protiv bolova: U slučaju jakih bolova, konsultujte se sa pedijatrom o mogućnosti davanja analgetika prilagođenih bebinom uzrastu, poput paracetamola ili ibuprofena.
• Higijena usne duplje: Održavajte higijenu bebine usne duplje redovnim brisanjem desni sterilnom gazom ili korišćenjem četkice za zube namenjene bebama.

Kada se treba obratiti lekaru?

Iako su simptomi koji prate nicanje zubića normalna pojava, postoje situacije kada je neophodno obratiti se pedijatru ili dečijem stomatologu:

• Visoka temperatura: Ako temperatura pređe 38°C i traje duže od jednog dana, obratite se lekaru, jer to može biti znak infekcije koja nije povezana sa nicanjem zuba.
• Izražen bol i otok: Ukoliko primetite izražen otok, crvenilo ili gnoj na desnima, obratite se stomatologu, jer to može ukazivati na infekciju.
• Problemi sa ishranom: Ako beba odbija hranu duže vreme i to utiče na njen rast i razvoj, neophodno je potražiti stručnu pomoć.

Kako održavati oralnu higijenu kod beba?

Od trenutka kada nikne prvi zubić, treba pravilno održavati oralnu higijenu:

• Čišćenje zubića: Čistite zubiće dva puta dnevno, koristeći četkicu sa mekim vlaknima i vodu. Pasta za zube nije neophodna dok dete ne nauči da je ispljune, a i tada koristite pastu sa fluorom u količini ne većoj od zrna graška.
• Izbegavanje slatkiša: Ograničite bebi unos šećera, jer on može doprineti razvoju karijesa.
• Redovne posete stomatologu: Prvu posetu stomatologu planirajte oko prvog rođendana ili nakon nicanja prvog zuba, kako biste bebi omogućili dobro oralno zdravlje.

Zaključak

Nicanje zubića je prirodan proces, ali može biti stresan za bebu i roditelje.

Razumevanje njegovih simptoma i znakova i metoda za njihovo ublažavanje može pomoći da on prođe na “najbezbolniji“ mogući način.

Redovna briga o oralnom zdravlju od najranijeg uzrasta ključna je za postavljanje temelja za zdrav osmeh vaše bebe u budućnosti.

Ne zaboravite da su pedijatar i dečiji stomatolog vaši saveznici u ovom važnom procesu.

Ako imate pitanja ili nedoumica u periodu nicanja zubića, obavezno se obratite svom pedijatru ili dečijem stomatologu za savet i podršku.

Uvod

Astma je hronična upalna bolest disajnih puteva koja pogađa milione dece širom sveta. Karakteriše je periodično sužavanje bronhija, što otežava disanje. Roditelji često brinu kada njihovo dete pokazuje simptome astme, pa je važno razumeti uzroke, simptome i znakove i metode lečenja kako bi se omogućilo njegovo kvalitetno i bezbedno odrastanje.

Uzroci astme kod dece

Astma je rezultat složenog međudejstva genetskih i faktora sredine. Evo nekoliko ključnih uzroka:

1. Genetika: Deca čiji roditelji imaju astmu ili druge alergijske bolesti imaju veći rizik od razvoja astme.
2. Alergeni: Izloženost alergenima poput polena, grinja, dlaku kućnih ljubimaca i plesni može izazvati ili pogoršati astmu.
3. Infekcije respiratornog sistema: Virusne infekcije, naročito one u ranom detinjstvu, mogu povećati rizik od astme.
4. Zagađenje vazduha: Izloženost zagađivačima vazduha, uključujući i duvanski dim, može doprineti razvoju astme
5.  Fizički napor: Kod neke dece, fizički napor može izazvati simptome astme, 
6. Prenatalni i postnatalni faktori: Izloženost majke tokom trudnoće duvanskom dimu, zagađenom vazduhu i stresu mogu povećati rizik od astme kod deteta.
7. Imunološki sistem: Deca sa atopijskim dermatitisom ili ekcemom, kao i deca sa pozitivnom porodičnom istorijom alergijskih bolesti, imaju veći rizik od razvoja astme.

Simptomi i znaci astme kod dece

Simptomi astme mogu varirati od blagih do teških, a najčešće uključuju:

• Kratak dah: Deca mogu imati problema sa disanjem, naročito tokom fizičkog napora ili noću.
• Zviždanje u grudima: Zvuk zviždanja pri disanju često je znak suženja disajnih puteva.
• Kašalj: Hroničan kašalj, naročito noću ili tokom vežbanja, može biti znak astme.
• Stezanje u grudima: Deca mogu osećati pritisak ili bol u grudima.
• Ubrzano disanje: Ubrzano disanje može biti znak pogoršanja astme.

Kod beba, simptomi astme mogu biti suptilniji i uključuju česte respiratorne infekcije, kašalj koji ne prolazi, i zviždanje pri disanju.

Dijagnoza astme

Za postavljanje dijagnoze astme kod dece potrebno je uzeti detaljnu anamnezu i obaviti fizikalni pregled i testove funkcije pluća. Pedijatar može koristiti:

1. Spirometriju: Merenje zapremine i brzine izdahnutog vazduha kako bi se procenila funkcija pluća.
2. Testove za otkrivanje alergije: Identifikacija specifičnih alergena koji mogu izazvati astmu.
3. Metaholinski test: Proveravanje reakcije disajnih puteva na iritanse.
4. Testovi izlaganja fizičkom naporu: Posebno kod dece sa astmom izazvanom vežbanjem.
5. Oksidativni testovi: Merenje nivoa azot-oksida u izdahnutom vazduhu može pomoći u prepoznavanju upale disajnih puteva.

Lečenje astme kod dece

Cilj lečenja astme je kontrola simptoma i sprečavanje napada astme. Lečenje može uključivati:

1. Lekove za brzo olakšanje tegoba: Inhalatori sa bronhodilatatorima brzo otvaraju disajne puteve tokom napada astme.
2. Lekove za držanje bolesti pod “kontrolom”: Inhalacioni kortikosteroidi i drugi lekovi za dugotrajnu terapiju koji ublažavaju upalu disajnih puteva i simptome bolesti.
3. Izbegavanje okidača: Prepoznavanje i izbegavanje alergena i iritanasa koji mogu izazvati simptome astme.
4. Akcioni plan lečenja astme: Individualizovani plan koji uključuje praćenje simptoma, pravilno korišćenje lekova i postupke u slučaju napada astme.
5. Fizička aktivnost: Redovna, prilagođena fizička aktivnost može poboljšati funkciju pluća i ublažiti simptome astme.

Prevencija i upravljanje astmom

Prevencija i “kontrola” astme kod dece zahteva kontinuiranu pažnju i saradnju sa zdravstvenim radnicima. Neki koraci uključuju:

1. Redovne kontrole: Redovni pregledi kod pedijatra ili supspecijaliste za astmu.
2. Pravilna upotreba inhalatora: Obučavanje dece za pravilnu upotrebu inhalatora može značajno da poboljša kontrolu simptoma.
3. Izbegavanje pušenja: Izbegavanje izloženosti duvanskom dimu je ključno za decu sa astmom.
4. Praćenje simptoma: Vođenje dnevnika simptoma i upotreba peak flow metra za praćenje funkcije pluća.

Saveti za životni stil

1. Hipoalergeni dom: Uklanjanje tepiha, često pranje posteljine, i korišćenje HEPA filtera može doprineti smanjenoj izloženosti alergenima.
2. Pravilna ishrana: Ishrana bogata voćem, povrćem i omega-3 masnim kiselinama može doprineti smanjenju upale i jačanju imunološkog sistema.
3. Edukacija o pravilnom obavljanju inhalacija: Pružanje detaljnih uputstava i demonstracija kako se pravilno koriste inhalatori.
4. Podrška zajednice: Uključivanje u grupe podrške za roditelje dece sa astmom radi pružanja emocionalne podrške i razmene korisnih informacija.

Alternativne terapije

1. Vežbe disanja i tehnike opuštanja: Tehnike kao što su Buteyko metoda ili joga mogu pomoći u kontroli disanja i ublažavanju simptoma astme.
2. Fitoterapija: Korišćenje određenih biljnih preparata može biti korisno, ali uvek uz konsultaciju sa pedijatrom ili alergologom.

 

Zaključak

Dečja astma može predstavljati problem i za roditelje, i za decu, ali uz pravilno praćenje i lečenje, deca astmatičari mogu voditi zdrav i aktivan život.

Važno je da roditelji budu informisani, sarađuju sa zdravstvenim radnicima i primenjuju preporučene mere kako bi se postigla optimalna kontrola bolesti.

Pravilno lečenje i podrška mogu pomoći deci da prevaziđu probleme koje astma nosi sa sobom i omogući im da bezbrižno obavljaju svoje svakodnevne aktivnosti.

Uvođenje nemlečne ishrane predstavlja važan korak u razvoju vašeg deteta, jer prelazak sa isključivo mlečne i na nemlečnu hranu pruža mogućnost da se zadovolje njegove povećane nutritivne potrebe, ali i stvore zdrave navike u ishrani.

U ovom tekstu, koji se oslanja na smernice nutricionista i alergologa, pružićemo vam detaljan vodič za uvođenje nemlečne ishrane, uključujući konkretne primere obroka i namirnica za različite uzraste beba.

Kada početi sa uvođenjem nemlečne ishrane?

Prema preporukama Svetske zdravstvene organizacije (SZO) i mnogih pedijatrijskih udruženja, idealno vreme za početak uvođenja čvrste hrane je oko šestog meseca starosti.

Majčino mleko ili adaptirana mlečna formula dotada zadovoljavaju sve nutritivne potrebe vaše bebe.

Uvođenjem čvrste hrane može se, međutim, početi i nešto ranije, između četvrtog i šestog meseca, u zavisnosti od individualnog razvoja bebe i preporuke pedijatra.

Neki znaci koji ukazuju na to da je beba spremna za uvođenje nemlečne ishrane uključuju:

• Kontrolu glave i vrata: Beba može samostalno držati glavu i vrat uspravno.
• Interesovanje za hranu: Beba pokazuje interesovanje za hranu koju jedete, gleda u nju i pokušava da je dohvati.
• Gubitak refleksa potiskivanja: Beba više ne izbacuje jezikom sve što joj stavite u usta, već počinje da istražuje i prihvata različite teksture.

Prvi obroci: 4-6 meseci

U ovom uzrastu, bebi su potrebne samo male količine čvrste hrane kako bi se postepeno privikla na nove ukuse i teksture.

Glavna hrana i dalje ostaje majčino mleko ili adaptirana formula, a nemlečna hrana se uvodi kao dodatak.

Preporučene namirnice:

• Pirinčana ili kukuruzna kaša: Pripremljena sa dodatkom adaptiranog ili majčinog mleka. Ove kaše su blage, lako svarljive i idealne za početak.
• Pasirano povrće i voće: Šargarepa, krompir, tikvica, bundeva, jabuka, kruška, i banana. Povrće i voće treba kuvati na pari i zatim pasirati u glatku kašicu.

Primer obroka:

• Doručak: Kaša od pirinča ili kukuruza sa nekoliko kašičica majčinog mleka.
• Ručak: Pasirana šargarepa sa krompirom, pomešana sa malo adaptiranog mleka kako bi bila glatka.

Saveti:

• Kada uvodite novu namirnicu, ponudite je bebi nekoliko dana zaredom pre nego što uvedete sledeću, kako biste pratili potencijalne alergijske reakcije.
• Uvek počnite sa jednom namirnicom, a onda možete kombinovati više namirnica kako beba postaje spremnija za prihvatanje različitih ukusa.

Proširivanje jelovnika: 6-8 meseci

Kako beba raste, njen jelovnik može obuhvatiti i nove namirnice. U ovom uzrastu, beba već može da počne da prihva grublje teksture i različite ukuse.

Preporučene namirnice:

• Žitarice: Pšenica, proso, ječam, zobena kaša.
• Povrće: Batat, brokoli, karfiol, grašak.
• Voće: Breskva, šljiva, bundeva, avokado.
• Meso i riba: Pileće, ćureće meso, riba bogata omega-3 masnim kiselinama kao što je losos (dobro kuvano i pasirano).
• Jaja: Uvođenje jaja (počevši sa žumancem) u skladu sa smernicama pedijatra i alergologa.

Primer obroka:

• Doručak: Kaša od prosa sa pasiranom jabukom.
• Ručak: Pasirano pileće meso sa brokolijem i krompirom.
• Užina: Pasirana banana sa avokadom.

Saveti:

• Uvedite vodu u ishranu bebe, nudeći je uz obrok u čašici ili kašičici.
• Pratite bebinu reakciju na uvođenje novih namirnica i postepeno povećavajte količinu.

Razvijanje ukusa: 8-10 meseci

Beba sada već može da konzumira hranu sa još složenijim teksturama i kombinacijama ukusa. Ovaj period je idealan za upoznavanje sa različitim vrstama hrane i razvijanje ukusa.

Preporučene namirnice:

• Mlečni proizvodi: Jogurt, sir (bez soli), kiselo mleko.
• Meso: Govedina, svinjetina, jagnjetina (dobro kuvano i sitno iseckano).
• Mahunarke: Pasulj, leblebije, sočivo (dobro skuvano i pasirano).
• Žitarice: Tost od integralnog hleba, makaroni od celog zrna pšenice.

Primer obroka:

• Doručak: Jogurt sa pasiranom breskvom i zobenom kašom.
• Ručak: Sitno iseckana govedina sa pireom od graška i šargarepe.
• Užina: Kriška integralnog hleba sa malom količinom neslanog sira.

Saveti:

• U ovom periodu beba može početi da razvija preferencije za određene ukuse, ali je važno nuditi joj raznovrsnu hranu kako bi se izbegla selektivnost u ishrani.
• Počnite da uvodite hranu koju beba može sama da drži i jede, kao što su mekane kriške povrća ili voća.

Prelazak na porodične obroke: 10-12 meseci

Kako se beba približava kraju prve godine života, njena ishrana sve više treba da podseća na porodične obroke. Beba sada može da jede gotovo sve što jedu odrasli, uz nekoliko izuzetaka.

Preporučene namirnice:

• Složeniji obroci: Variva, gulaši, mešavine povrća i mesa.
• Cela jaja: Sada možete uključiti cela jaja u bebin jelovnik.
• Hrana bogata gvožđem: Crveno meso, tamnozeleno povrće, žitarice obogaćene gvožđem.

Primer obroka:

• Doručak: Omlet sa sitno seckanom spanaćem i sirom.
• Ručak: Gulaš od govedine sa povrćem i integralnim pirinčem.
• Večera: Pasulj sa pireom od bundeve.

Saveti:

• Izbegavajte hranu koja može izazvati gušenje, kao što su orašasti plodovi, kokice, grožđe ili čvrsto seckano povrće.
• Nastavite sa dojenjem ili davanjem adaptiranog mleka uz obroke, jer je ono i dalje važan izvor hranljivih materija.

Uvođenje namirnica koje su najčešći alergeni

Prema najnovijim preporukama alergologa, rano uvođenje potencijalnih alergena, poput kikirikija, jaja i ribe, može smanjiti rizik od razvoja alergija.

Ove namirnice treba uvoditi pažljivo i u malim količinama, uvek u dogovoru sa pedijatrom ili alergologom, posebno ako u porodici postoji istorija alergija.

Zaključak

Uvođenje nemlečne ishrane je važan korak u razvoju vaše bebe i pruža osnovu za stvaranje zdravih navika u ishrani.

Ključ za uspešno uvođenje čvrste hrane je postepeno proširivanje jelovnika, praćenje bebinih reakcija na nove namirnice i stvaranje pozitivnih iskustava tokom obroka.

Pre uvođenja novih namirnica, posebno ako postoji rizik od alergija, posavetujte se s vašim pedijatrom i trudite se da obroci budu raznovrsni i hranljivi.

Ako ovom procesu pristupite s dovoljno pažnje i strpljenja, vaša beba će se uspešno prilagoditi novim ukusima i teksturama i tako postaviti čvrste temelje za zdrav život.

Hipertonus kod beba predstavlja stanje u kome dolazi do pojačane mišićne napetosti, što može uticati na motorni razvoj deteta.

Kao fizijatru mi je važno da roditeljima objasnim sve aspekte ovog stanja, kako bi na vreme mogli da prepoznaju njegove znake i pruže potrebnu podršku svom detetu.

Šta je hipertonus?

Hipertonus kod beba znači da su mišići konstantno “zategnuti”.

Ovo stanje može biti različitog intenziteta (od blagog do jako izraženog) i može uticati na sposobnost bebe da pravilno koristi svoje mišiće za kretanje.

Uzroci hipertonusa

Hipertonus može imati različite uzroke, od kojih su najčešći:

1. Neurološki poremećaji – Poremećaji u centralnom nervnom sistemu (mozak i kičmena moždina) mogu dovesti do hipertonusa. To mogu biti cerebralna paraliza, perinatalne povrede mozga (oštećenja nastala oko porođaja) ili genetski poremećaji. Na primer, bebe koje su pretrpele nedostatak kiseonika tokom porođaja mogu imati oštećenja u delu mozga koji kontroliše mišićni tonus.
2. Prevremeno rođenje – Bebe rođene pre vremena mogu imati nezreo nervni sistem, što može da dovede do nepravilne regulacije mišićnog tonusa. Ova nezrelost često znači da su njihovi refleksi preterano pojačani, što se manifestuje kroz ukočenost mišića.
3. Poremećaji u razvoju mišićno-skeletnog sistema – U retkim slučajevima, problemi sa mišićno-skeletnim sistemom, kao što su urođene anomalije (nepravilnosti u razvoju kostiju i mišića), mogu doprineti razvoju hipertonusa.

Simptomi i znaci hipertonusa kod beba

Što ranije prepoznavanje hipertonusa ključno je za pravovremeno započinjanje neophodnog tretmana. Neki od simptoma na koje roditelji treba da obrate pažnju uključuju:

• Ukočenost mišića – Beba može izgledati ukočeno, sa smanjenom fleksibilnošću gornjih i donjih ekstremiteta. Možda ćete primetiti da je bebi teško da savije ruke ili noge, kao i da su one u stalno ispruženom položaju.
• Tegobe pri vršenju pokreta – Beba može imati problem da savije ekstremitete ili održava ravnotežu. Na primer, beba možda neće moći da leži na stomaku ili se okrene s leđa na stomak kao što bi trebalo u skladu s uzrastom.
• Abnormalni refleksi – Hipertonus može da izazove pojačane refleksne reakcije, poput preteranog trzanja ili reakcije na dodir. Ovo može uključivati izuzetno snažne reakcije na nežne dodire.
• Otežano dojenje – Povećana napetost mišića u ustima i vratu može otežati hranjenje. Bebe sa hipertonusom mogu imati poteškoća u pravilnom hvatanju bradavice ili bočice, što može dovesti do njihove uznemirenosti i slabijeg napredovanja u težini.

 

Kako se postavlja dijagnoza?

Dijagnoza hipertonusa zahteva detaljan pregled deteta od strane stručnjaka – pedijatra i fizijatra. Tokom pregleda procenjuju se mišićni tonus, refleksi i motorni razvoj bebe. Takođe, mogu biti potrebna i dodatna ispitivanja, kao što su neurološki testovi ili snimanje mozga, kako bi se isključili kompleksniji problemi koji se ispoljavaju hipertonusom. Na primer, magnetna rezonanca (MRI) može pomoći u otkrivanju eventualnih oštećenja mozga.

Lečenje hipertonusa

Lečenje hipertonusa zavisi od uzroka i ozbiljnosti stanja. Cilj tretmana je poboljšanje motornih funkcija bebe i sprečavanje komplikacija. Neke od najčešćih terapija uključuju:

1. Fizikalnu terapiju – Vežbe i terapije koje pomažu bebi da razvije pravilne obrasce pokreta i smanji mišićnu napetost. Terapija može uključivati blage vežbe istezanja, masaže i stimulacije pokreta. Terapeuti npr. često koriste vežbe poput laganog savijanja i ispružanja nogu i ruku kako bi smanjili zategnutost mišića.
2. Radnu terapiju – Radni terapeuti rade s detetom kako bi se poboljšala njegova funkcionalna sposobnost, što uključuje hranjenje, držanje i baratanje predmetima. Na primer, radni terapeut može da radi s bebom na poboljšanju hvatanja predmeta i uči je kako da svoje ruke i prste koristi na pravi način.
3. Terapiju lekovima – U nekim slučajevima, lekovi se mogu koristiti za smanjenje mišićne napetosti i olakšavanje kretanja. Ova opcija se, međutim, koristi samo u težim slučajevima i pod strogim nadzorom lekara. Na primer, lekovi poput baklofena mogu pomoći u opuštanju mišića, ali se koriste s oprezom zbog mogućih neželjenih dejstava.
4. Saveti roditeljima – Roditelji igraju ključnu ulogu u lečenju hipertonusa. Pružanje stimulativnog i podržavajućeg okruženja, kao i dosledno izvođenje preporučenih vežbi kod kuće, može značajno poboljšati stanje deteta. Roditelji se često podstiču da koriste igračke koje stimulišu hvatanje i pokretanje ruku, kao i da provode vreme s bebom okrenutom na trbuh, što pomaže u jačanju mišića vrata i leđa.

Saveti za roditelje

• Obratite pažnju na znake – Ako primetite da vaša beba pokazuje znake ukočenosti ili ima problema s kretanjem, obratite se pedijatru što pre. Pravovremeno započinjanje terapije može značajno poboljšati ishod.
• Ne preskačite fizikalnu terapiju – Redovno izvođenje vežbi koje vam je preporučio terapeut može pomoći u smanjenju simptoma. Ove vežbe su često jednostavne, kao što je istezanje nožica i ručica, i možete ih raditi kod kuće svakodnevno.
• Podstičite pokrete – Pomažite bebi da se kreće i istražuje svoje okruženje. Koristite igračke koje podstiču hvatanje i pomeranje, i podstičite bebu da provodi vreme na stomaku, što doprinosi jačanju mišića. Igranje s bebom na podu takođe može pomoći u razvoju motorike i koordinacije.
• Budite strpljivi – Napredak može biti spor, ali doslednost u primeni terapije i vežbama vremenom će dati rezultat. Svaka beba je jedinstvena i vaš trud će se na kraju isplatiti kroz postupne, ali sigurne pomake u razvoju.

Zaključak

Hipertonus kod beba može biti ozbiljan problem, ali uz pravovremenu dijagnozu i adekvatan tretman, mnoge bebe mogu ostvariti normalan motorni razvoj.

Angažovanje roditelja u ovom procesu ključno je da bi se postigao maksimalan terapijski rezultat.

Ako imate bilo kakve dileme ili pitanja u vezi s ovim, ne ustručavajte se da ih na sledećem pregledu postavite svom pedijatru – on je tu da vam pomogne!

Grčevi kod beba, poznati i kao infantilne kolike, jedna su od najčešćih i najstresnijih pojava sa kojima se suočavaju novopečeni roditelji.

Iako su grčevi obično bezopasni i prolazni, mogu izazvati njihovu veliku zabrinutost zbog intenzivnog plača bebe.

Ovaj tekst pruža detaljne informacije o uzrocima, simptomima i znacima i praktične savete za ublažavanje grčeva kod beba, kako bi roditelji lakše prošli kroz ovaj nezgodan period.

Šta su grčevi kod beba?

Grčevi kod beba su stanje koje karakteriše periodičan intenzivan plač, često praćen grčenjem nogu ka trbuhu i stiskanjem pesnica. Ove epizode obično traju nekoliko sati, a najčešće se javljaju u večernjim satima.

Iako tačan uzrok grčeva nije u potpunosti razjašnjen, smatra se da su posledica nezrelosti digestivnog sistema odojčeta, preosetljivosti na različite stimuluse ili, čak, i emocionalne tenzije.

Grčevi se najčešće javljaju kod beba starosti od dve do četiri nedelje i mogu trajati do trećeg  spontano povlače kako bebin sistem za varenje sazreva.

Simptomi grčeva kod beba

Dijagnostikovanje infantilnih kolika može biti otežano jer bebe plaču iz različitih razloga.

Grčevi, međutim, imaju određene karakteristike koje ih razlikuju od drugih uzroka plača:

• Intenzivan i neutešan plač: Plač povezan sa grčevima često je glasniji i intenzivniji od uobičajenog plača. Može izgledati kao da je beba u velikom bolu.
• Epizodično plakanje: Grčevi se obično javljaju u isto doba dana, najčešće uveče. Ove epizode mogu trajati od nekoliko minuta do nekoliko sati, a između njih beba može delovati potpuno mirno.
• Privijanje nogu uz trbuh i stiskanje pesnica: Tokom epizoda grčeva, beba često privija noge uz trbuh, stiska pesnice i zacrveni se u licu.
• Gasovi i nadutost: Odojčad sa grčevima često imaju problema sa gasovima, što dodatno doprinosi osećaju nelagodnosti u trbuhu. Beba može podrigivati, ispuštati gasove ili imati naduven trbuh.
• Nemogućnost umirivanja: Roditelji često primećuju da dok traje epizoda grčeva ništa što pokušaju ne može da smirii bebu, što može biti vrlo frustrirajuće i izazvati osećaj bespomoćnosti.

 

Uzroci grčeva kod beba

Iako tačan uzrok grčeva nije poznat, postoje različite teorije koje objašnjavaju njihovu pojavu:

• Nezrelost digestivnog sistema: Digestivni sistem novorođenčeta je još uvek u fazi razvoja, što može dovesti do problema sa varenjem hrane, stvaranja gasova i osećaja nelagodnosti u trbuhu.
• Preosetljivost na različite draži: Bebe mogu biti preosetljive na svetlost, zvukove i druge senzorne stimuluse, što može izazvati nervozu i nelagodnost, posebno tokom večernjih sati.
• Gutanje vazduha: Bebe mogu gutati vazduh tokom hranjenja ili plakanja, što može izazvati nadutost i bol u stomaku.
• Promene u crevnoj mikroflori: Pojavi grčeva mogu doprineti i promene u crevnoj mikroflori, koja  se kod novorođenčeta još uvek uspostavlja.
• Alergija ili intolerancija različitih sastojaka hrane: U nekim slučajevima, grčevi mogu biti povezani sa alergijama na proteine mleka ili intolerancijom na laktozu, posebno kod beba koje se hrane adaptiranim mlečnim formulama.

Saveti za ublažavanje grčeva kod beba

Iako ne postoji univerzalno rešenje za grčeve, postoji nekoliko strategija koje mogu pomoći roditeljima da ublaže tegobe detetu:

1. Nošenje i ljuljanje: Nošenje bebe u naručju, marami za nošenje bebe ili nosiljci, kao i ljuljanje u stolici za ljuljanje, može doprineti smirivanju deteta. Ritmički pokreti i privijanje deteta uz sebe često imaju umirujući efekat.
2. Topla kupka: Topla kupka može pomoći u opuštanju mišića trbuha i ublažavanju nelagodnosti. Nakon kupke, možete nežno masirati bebin trbuh kako biste podstakli oslobađanje gasova.
3. Masiranje stomaka: Lagana masaža stomaka u smeru kazaljke na satu može pomoći u oslobađanju gasova i smanjenju nadutosti. Koristite blago ulje za bebe i nežno trljajte bebin stomak kružnim pokretima.
4. Promene u ishrani: Ako dojite, možda će biti korisno isprobati eliminacionu dijetu kako biste utvrdili da li neka hrana u vašoj ishrani izaziva grčeve kod bebe. Ako beba koristi adaptirano mleko, razgovarajte sa pedijatrom o mogućim promenama formule.
5. Pauze tokom hranjenja: Tokom dojenja ili hranjenja na flašicu, pravite pauze kako biste omogućili bebi da podrigne i oslobodi vazduh koji je možda progutala. Ovaj korak može pomoći u smanjenju nadutosti.
6. Korišćenje cucle: Sisanje cucle može pomoći bebi da se umiri, jer je sisanje prirodni refleks koji deluje umirujuće.
7. Obezbeđivanje umirujućeg ambijenta: Smanjite količinu svetlosti, buke i drugih stimulusa u večernjim satima. Stvaranje mirnog i opuštajućeg okruženja može pomoći u smanjenju uznemirenosti kod bebe.

Kada potražiti pomoć pedijatra?

Iako su grčevi obično bezopasni i prolazni, postoje situacije u kojima je potrebno potražiti medicinsku pomoć:

• Neprekidan plač: Ako plač traje duže od tri sata dnevno i ne može se smiriti, potrebno je konsultovati pedijatra kako bi se isključili drugi mogući uzroci.
• Poremećaj u rastu i razvoju: Ako primetite da beba ne dobija na težini ili ima problema sa hranjenjem, to može biti znak ozbiljnijeg problema.
• Temperatura ili drugi simptomi: Ako beba ima povišenu temperaturu, povraća, ima proliv ili druge simptome, neophodno je odmah se obratiti lekaru.
• Alergijske reakcije: Ako sumnjate na alergiju na hranu ili neku drugu supstancu, važno je razgovarati sa pedijatrom o mogućim testovima i promenama u ishrani.

Emocionalna podrška za roditelje

Grčevi kod bebe mogu biti izuzetno stresni i iscrpljujući za roditelje. Važno je zapamtiti da su oni prolazni i da će se beba vremenom smiriti.

Evo nekoliko saveta za roditelje kako da se nose sa stresom u toj situaciji:

• Pauza i podrška: Nemojte se ustručavati da zamolite partnera, člana porodice ili prijatelja da vas zameni i preuzme brigu o bebi kako biste malo odmorili.
• Razgovor sa drugim roditeljima: Razgovor sa drugim roditeljima koji su prošli kroz isto iskustvo može biti od koristi. Postoje i online zajednice gde možete podeliti svoja iskustva i dobiti podršku.
• Negujte sebe: Ne zaboravite na vlastite potrebe. Kratak odmor, zdrava ishrana i dovoljno sna (kada je to moguće) pomoći će vam da se bolje nosite sa situacijom.

Zaključak

Grčevi kod beba su česta pojava koja, iako stresna, obično ne zahteva neki ozbiljniji medicinski tretman.

Razumevanje simptoma, uzroka i metoda za ublažavanje grčeva može značajno olakšati roditeljima da se nose sa ovim problemom.

Pratite potrebe svoje bebe, budite strpljivi i pružite joj svu ljubav i pažnju koji su joj potrebni tokom ovog perioda.

Uvod

Bronhitis je upala sluzokože bronhija, disajnih puteva kojima vazduh dolazi do pluća. Kod dece, bronhitis može izazvati ozbiljne probleme, naročito ako se često ponavlja.

Razumevanje uzroka, znakova i simptoma, kao i načina njegovog lečenja može pomoći roditeljima da svojoj deci obezbede najoptimalniji tretman.

Uzroci bronhitisa kod dece

Bronhitis mogu izazvati različiti uzročnici, uključujući:

1. Viruse: Najčešći uzrok bronhitisa kod dece su virusne infekcije, poput prehlade i gripa.
2. Bakterije: Iako ređe, bakterije takođe mogu izazvati bronhitis.
3. Alergije: Alergijske reakcije na polen, prašinu, dlaku kućnih ljubimaca i druge alergene mogu dovesti do upale sluznice bronhija.
4. Zagađenje vazduha: Izloženost zagađenom vazduhu, duvanskom dimu i hemikalijama može povećati rizik od bronhitisa.
5. Astma: Deca sa astmom imaju veći rizik od razvoja bronhitisa.

Simptomi i znaci bronhitisa kod dece

Simptomi bronhitisa mogu varirati u zavisnosti od težine i uzročnika infekcije, ali najčešći simptomi uključuju:

1. Kašalj: Uporan kašalj, često praćen iskašljavanjem sekreta koji može biti providan, beličast, žućkast ili zelenkast.
2. Kratak dah: Deca mogu otežano disati, naročito tokom fizičkog napora.
3. Pištanje u grudima: Zviždanje pri disanju, što može biti znak suženja bronhija.
4. Umor: Deca sa bronhitisom mogu osećati umor i slabost.
5. Bol u grudima: Deca mogu osećati pritisak ili bol u grudima zbog kašlja i upale.
6. Povišena temperatura: Bronhitis može pratiti i blago povišena telesna temperatura.

Dijagnoza bronhitisa

Dijagnoza bronhitisa uključuje detaljnu anamnezu i fizikalni pregled. Pedijatar može koristiti sledeće metode:

1. Auskultaciju: Slušanje pluća stetoskopom kako bi se proverilo da li je prisutno zviždanje ili drugi patološki zvukovi.
2. Rendgenski snimak pluća: Može biti neophodan da bi se isključile druge bolesti poput upale pluća.
3. Testovi funkcije pluća: Spirometrija i drugi testovi mogu se koristiti za procenu stanja disajnih puteva.
4. Laboratorijske analize: Analize krvi i ispljuvka mogu pomoći u identifikaciji infekcije.

Lečenje bronhitisa kod dece

Lečenje bronhitisa zavisi od uzroka i težine simptoma.

Evo nekoliko osnovnih pristupa:

1. Odmaranje i hidratacija: Pružanje odmora i dovoljnog unosa tečnosti kako bi se ublažili simptomi i ubrzao oporavak deteta.
2. Lekovi za smanjenje kašlja: Upotreba sirupa za kašalj ili inhalacionih lekova kako bi se smanjio kašalj i olakšalo disanje.
3. Antibiotici: Ako je bronhitis izazvan bakterijama, pedijatar može prepisati antibiotike.
4. Inhalacioni bronhodilatatori: Lekovi koji dovode do “širenja” disajnih puteva, naročito kod dece sa astmom.
5. Alergijska terapija: Ako je bronhitis povezan sa alergijama, lečenje alergija može pomoći u smanjenju simptoma.

Prevencija bronhitisa

Prevencija bronhitisa kod dece zahteva proaktivne mere kako bi se smanjio rizik od infekcije i iritacije disajnih puteva:

1. Izbegavanje duvanskog dima: Ne izlagati dete duvanskom dimu.
2. Pravilna higijena: Navikavanje dece da često peru ruke kako bi se smanjio rizik od infekcije.
3. Izbegavanje zagađivača vazduha: Korišćenje prečišćivača vazduha u kući i izbegavanje boravka u zagađenim područjima.
4. Vakcinacija: Redovne vakcinacije protiv gripa i drugih respiratornih infekcija.
5. Upravljanje alergijama: Kontrola alergena u kući i redovna upotreba lekova protiv alergije.

Saveti za roditelje

1. Praćenje simptoma i znakova: Redovno praćenje simptoma i vođenje dnevnika kako bi se lakše identifikovali okidači i utvrdila efikasnost tretmana.
2. Pravilna ishrana: Omogućiti da dete ima balansiranu ishranu bogatu vitaminima i mineralima kako bi mu se ojačao imunski sistem.
3. Fizička aktivnost: Podstičite dete da redovno upražnjava njemu primerenu fizičku aktivnost koja može poboljšati funkciju pluća i opšte zdravstveno stanje.
4. Edukacija deteta: Učiti dete kako da prepozna simptome bolesti i upotrebi lekove kada je potrebno.
5. Podrška zajednice: Uključivanje u grupe podrške za roditelje dece sa respiratornim problemima može pružiti korisne informacije i emocionalnu podršku.

Alternativne terapije

1. Inhalacije vodenom parom: Korišćenje parnih inhalacija kako bi se olakšalo disanje i smanjio kašalj.
2. Aromaterapija: Upotreba eteričnih ulja kao što su eukaliptus i lavanda može pomoći u smirivanju nadražaja disajnih puteva.
3. Disajne vežbe: Tehnike disanja kao što su dijafragmalno disanje mogu pomoći detetu da bolje kontroliše disanje i ublaži simptome bronhitisa.

Zaključak

Bronhitis kod dece može može predstavljati problem, ne samo njima već i njihovim roditeljima, ali uz njegovo pravilno praćenje i lečenje, oni mogu dobro da se nose s ovom bolešću i vode kvalitetan i aktivan život. Da bi se postigla optimalna kontrola bolesti, važno je da roditelji budu dobro informisani, sarađuju sa zdravstvenim radnicima i primenjuju preporučene mere. Pravilno lečenje i podrška pomoći će deci da prevaziđu probleme koje bronhitis sobom nosi i omogućiti im da bezbrižno uživaju u svojim svakodnevnim aktivnostima, zato ne oklevajte da se obratite lekaru. 

Konjuktivitis, poznat i kao “crveno oko”, je upala ili infekcija konjunktive, tanke prozirne membrane koja prekriva unutrašnju površinu kapka i beonjaču.

Ova bolest je česta kod dece i može biti izazvana različitim uzročnicima, uključujući bakterije, viruse, alergiju, iritanse i dr.

Roditelji bi trebalo da imaju osnovne informacije o uzrocima, znacima, načinima dijagnostikovanja i mogućnostima lečenja konjunktivitisa kod dece.

Uzroci

Konjuktivitis kod dece mogu izazvati različiti faktori, pa se ovo oboljenje prema njima klasifikuje na:

• Najčešći uzročnici su bakterije poput Staphylococcus aureus, Streptococcus pneumoniae i Haemophilus influenzae.
• Bakterijski konjuktivitis je vrlo zarazan i često se prenosi kontaktom sa zaraženim osobama ili kontaminiranim predmetima.

 

1. Virusni konjuktivitis:
   • Uzrokuju ga virusi poput adenovirusa i virusa koji izazivaju prehladu.
   • Virusni konjuktivitis je takođe vrlo zarazan i često se javlja zajedno sa respiratornim infekcijama.
2. Alergijski konjuktivitis:
   • Uzrokovan alergijskim reakcijama na polen, prašinu, dlake životinja ili druge alergene.
   • Nije zarazan, ali može biti sezonski ili perzistentan, zavisno od uzroka alergije.
3. Iritacioni konjuktivitis:
   • Izazvan izlaganjem dimu, hloru u bazenima, sapunima, šamponima ili drugim iritansima.
   • Obično prolazi nakon uklanjanja iritanasa.
4. Novorođenački konjuktivitis:
   • Izazivaju ga bakterije koje su prisutne u majčinom porođajnom kanalu.
   • Obavezna je hitna primena odgovarajuće terapije zbog mogućnosti ozbiljnih komplikacija.

Znaci i simptomi

Znaci i simptomi konjunktivitisa kod dece mogu varirati u zavisnosti od njegovog  uzroka, ali najčešći su:

• Crvenilo oka: Upala konjunktive dovodi do crvenila oka.
• Suzenje: Pojačano suzenje očiju.
• Iscedak: Može biti vodenast, mukozan ili gnojan, u zavisnosti od uzroka (bakterijski iscedak je često gnojan).
• Svrab i iritacija: Čest simptom kod alergijskog i iritacionog konjuktivitisa.
• Osećaj “peska” u očima: Deca mogu opisati da im se čini kao da u oku imaju pesak ili strano telo.
• Otečeni kapci: KapZnaci i simptomi konjunktivitisa kod dece mogu varirati u zavisnosti od njegovog  uzroka, ali najčešći su:ci mogu biti otečeni i crveni.
• Zamućen vid: Javlja se retko, ali može biti prisutan kod težih slučajeva.

Dijagnoza

Dijagnoza konjunktivitisa obično se postavlja na osnovu kliničkog pregleda i anamneze.

Lekar može uzeti uzorak iscetka iz oka za laboratorijsku analizu da bi identifikovao specifičnog uzročnika (bakteriju ili virus).

Kod alergijskog konjuktivitisa, može se preporučiti testiranje na alergije kako bi se identifikovali specifični alergeni.

Lečenje

Terapijski pristup konjunktivitisu kod dece zavisi od uzroka upale:

1. Bakterijski konjunktivitis:
   • Antibiotske kapi ili mast za oči: Najčešće se prepisuju antibiotske kapi ili mast za oči koje se koriste nekoliko puta dnevno tokom 7-10 dana. Važno je sprovesti ceo terapijski ciklus lečenja antibiotikom kako bi se sprečilo ponovno javljanje infekcije.
   • Higijena: Redovno pranje ruku i izbegavanje dodirivanja očiju da bi se sprečilo širenje infekcije.
2. Virusni konjunktivitis:
   • Simptomatsko lečenje: Virusni konjunktivitis obično prolazi sam od sebe u roku od 1-2 nedelje. Simptomatsko lečenje uključuje upotrebu hladnih obloga, veštačkih suza i održavanje higijene.
   • Sprečevanje širenja: Deca ne treba da koriste tuđe peškire, jastučnice i druge lične predmete.
3. Alergijski konjunktivitis:
   • Kapi za oči – antihistaminici: Kapi koje sadrže antihistaminike smanjuju svrab i crvenilo.
   • Izbegavanje alergena: Identifikacija i izbegavanje alergena koji izazivaju reakciju.
   • Hladni obloge: Hladni oblozi mogu pomoći u smanjenju otoka i svraba.
4. Iritacioni konjuktivitis:
   • Isperite oči: Isperite oči čistom vodom kako biste uklonili iritanse.
   • Izbegavanje iritanasa: Identifikujte i izbegavajte izlaganje iritansima.
5. Novorođenački konjuktivitis:

• Hitna primena terapije: Ponekad je neophodna hitna primena antibiotskih kapi ili injekcija kako bi se sprečile ozbiljne komplikacije, uključujući i slepilo.

Prevencija

Prevencija konjunktivitisa kod dece uključuje sledeće mere:

• Dobra higijena: Redovno pranje ruku sapunom i vodom.
• Izbegavanje dodirivanja očiju: Edukujte decu da ne diraju oči rukama.
• Upotreba ličnih predmeta: Deca ne treba da koriste tuđe peškire, jastučnice i druge lične predmete.
• Zaštita od alergena: Identifikacija i izbegavanje alergena koji izazivaju konjunktivitis.

Zaključak

Konjunktivitis je često oboljenje kod dece.

Njegovi uzroci su različiti – bakterije, virusi, alergeni i iritansi.

Pravovremena dijagnoza i odgovarajuća terapija su ključni faktori u uspešnoj borbi protiv ovog zdravstvenog problema.

Roditelji treba da prepoznaju glavne znakove konjunktivitisa kod dece i obrate se oftalmologu radi odgovarajućeg tretmana.

Održavanje dobre higijene i izbegavanje korišćenja tuđih ličnih predmeta značajno smanjuju rizik od širenja infekcije.

Ukoliko imate dodatna pitanja ili nedoumice u vezi sa konjunktivitisom kod dece, obratite se svom pedijatru i oftalmologu za dalja uputstva i savete.

Ovčije boginje, ili varičela, su jako zarazno oboljenje koje izaziva varicella-zoster virus (VZV).

Iako se najčešće javljaju kod dece uzrasta između 2 i 10 godina, od njih mogu da obole i bebe, što kod roditelja može izazvati posebnu zabrinutost.

Ovde ćemo detaljno objasniti simptome, lečenje, komplikacije i mere prevencije, i dati korisne savete za roditelje čija je beba dobila boginje.

Simptomi i znaci

Kod beba simptomi i znaci ovčijih boginja mogu biti slični kao kod starije dece, ali mogu biti i ozbiljniji zbog njihovog nezrelog imunološkog sistema, i oni su:

• Osip: Prvi znaci bolesti obično su crvene tačkice koje se brzo pretvaraju u plikove ispunjene tečnošću. Plikovi se zatim pretvaraju u krastice koje otpadaju u roku od jedne do dve nedelje.
• Povišena temperatura: Bebe mogu imati povišenu temperaturu, čak i jako visoku.
• Razdražljivost i plačljivost: Zbog svraba i nelagodnosti, beba može biti razdražljiva i plačljiva.
• Smanjen apetit: Bolest može smanjiti apetit bebe, što može dovesti do dehidracije.
• Umor i slabost: Odojče može biti malaksalo.

Dijagnoza

Dijagnoza se obično postavlja na osnovu kliničke slike i anamneze. Lekar može prepoznati ovčije boginje prema karakterističnom osipu i podatku o izloženosti virusu.

U nekim slučajevima, posebno kod nejasne kliničke slike, mogu se koristiti laboratorijski testovi, kao što su PCR test ili test na antitela, kako bi se potvrdila dijagnoza.

 

Lečenje

Lečenje ovčijih boginja kod beba je uglavnom simptomatsko i uključuje sledeće mere:

1. Obaranje temperature

• Antipiretici: Koristite paracetamol za snižavanje temperature. Nikako ne davati aspirin zbog rizika od Reyeovog sindroma.

2. Smanjenje svraba

• Kupke: Kupke sa mlakom vodom i dodatkom ovsenog brašna mogu pomoći u smanjenju svraba.
• Losioni: Losioni sa kalaminom mogu pomoći u ublažavanju svraba. Izbegavajte losione sa mirisima koji mogu iritirati kožu.
• Antihistaminici: Pre nego što odojčetu date antihistaminic obavezno se konsultujte sa pedijatrom.

3. Hidratacija

• Dojenje ili formula: Nastavite sa dojenjem ili davanjem adaptirane mlečne formule kako biste obezbedili dovoljan unos tečnosti.
• Rastvori s elektrolitima: U slučaju dehidracije, pedijatar može preporučiti davanje rastvora s elektrolitima.

4. Antivirusni lekovi

• Aciklovir: Kod beba sa visokim rizikom od komplikacija, lekar može prepisati antivirusni lek kao što je aciklovir. Ovaj lek može smanjiti ozbiljnost simptoma i trajanje bolesti.

Komplikacije

Iako ovčije boginje obično protiču kao lakša bolest, one kod beba mogu izazvati ozbiljne komplikacije:

• Bakterijske Infekcije Kože: Češanje može dovesti do sekundarnih bakterijskih infekcija kože. Pazite da odojče ne češe osip, stavite mu rukavice ili skraćujte nokte.
• Pneumonija: Upala pluća je ozbiljna komplikacija koja zahteva hitnu medicinsku reakciju.
• Encefalitis: Upala mozga je retka ali ozbiljna komplikacija koja može biti opasna po život.
• Dehidracija: Smanjen unos tečnosti zbog slabog apetita i povišena temperature mogu dovesti do dehidracije.

Prevencija

Najefikasniji način prevencije ovčijih boginja je vakcinacija:

• Vakcina protiv Varicelle: Preporučuje se da sva deca prime dve doze vaccine. Prva doza se daje u uzrastu između 12 i 15 meseci, a druga između 4 i 6 godina.
• Post-ekspoziciona profilaksa: Ako je beba izložena virusu, pedijatar može preporučiti varicella-zoster imunoglobulin (VZIG) ili vakcinu ako je dete starije od 12 meseci.

Saveti za roditelje

1. Izolacija: Držite bebu dalje od drugih kako biste sprečili širenje bolesti. Izbegavajte kontakt sa trudnicama i imunokompromitovanim osobama.
2. Održavanje Higijene: Često perite ruke i održavajte higijenu kod odojčeta. Redovno menjajte pelene i odeću.
3. Komforni uslovi: Bebi posvetite maksimalnu pažnju. Ljuljanje, nošenje i nežan dodir mogu doprineti smanjenju nelagodnosti.
4. Praćenje znakova bolesti: Pažljivo pratite stanje deteta i ako primetite znakove komplikacija, poput otežanog disanja i visoke temperature koja ne pada, ili ako osip postane crven i bolan (što može ukazivati na bakterijsku infekciju), obavezno se javite pedijatru.
5. Očuvanje Imuniteta: Insistirajte na zdravoj ishrani odojčeta i obezbedite mu  dovoljno odmora kako biste podržali njegov imunski sistem.

Zaključak

Ovčije boginje kod beba mogu biti stresne za roditelje, ali sa pravovremenom dijagnozom i odgovarajućim lečenjem, većina beba se oporavlja bez ozbiljnih komplikacija.

Vakcinacija je ključni faktor u zaštiti dece od ovčijih boginja.

Ako imate bilo kakve sumnje ili pitanja u vezi sa bolešću, obratite se svom pedijatru za savet i podršku.

Ovčije boginje, medicinski poznate kao varičela, predstavljaju vrlo zaraznu bolest uzrokovanu varicella-zoster virusom (VZV).

Ova bolest najčešće pogađa decu, ali se može javiti i kod odraslih koji je nisu preležali u detinjstvu ili se nisu vakcinisali.

Iako su ovčje boginje često smatrane blagom bolešću, mogu izazvati ozbiljne komplikacije, posebno kod novorođenčadi, trudnica i osoba sa oslabljenim imunološkim sistemom.

U ovom tekstu detaljno ćemo se baviti uzrokom, simptomima, dijagnozom, lečenjem i prevencijom ovčijih boginja kod odojčadi i dece.

Uzroci i Prenos

Varicella-zoster virus (VZV) je virus odgovoran za nastanak ovčijih boginja.

Virus se širi direktnim kontaktom sa ospom ili kapljicama iz vazduha koje nastaju kada zaražena osoba kašlje ili kija.

Period inkubacije, odnosno vreme od izlaganja virusu do pojave simptoma, obično traje od 10 do 21 dana. Osoba je zarazna dan-dva pre pojave ospe i ostaje zarazna sve dok se svi plikovi ne pretvore u kraste.

Važno je napomenuti da se virus može širiti i indirektno, preko kontaminiranih predmeta ili površina.

Simptomi

Ovčije boginje mogu da se manifestuju različitim simptomima i znacima, ali najčešći su:

• Osip: Karakterističan osip obično počinje kao crvene tačkice koje se brzo pretvaraju u plikove ispunjene tečnošću. Plikovi se zatim pretvaraju u kraste koje otpadaju u roku od jedne do dve nedelje.
• Povišena temperatura: telesna temperatura može biti blago povišena do visoka.
• Umor i Malaksalost: Deca mogu biti umorna i razdražljiva.
• Smanjen apetit: Deca često odbijaju hranu ili slabo jedu danima pre izbijanja ospe.
• Svrab: Osip je često praćen jakim svrabom, što može rezultirati ogrebotinama i njegovom sekundarnom infekcijom.

Dijagnoza

Dijagnoza ovčijih boginja uglavnom se postavlja na osnovu kliničke slike.

Lekar može prepoznati bolest prema karakterističnoj ospi i anamnestičkom podatku o izloženosti virusu.

U nekim slučajevima, posebno kod nejasne kliničke slike, mogu se koristiti laboratorijski testovi, kao što su PCR test ili test na antitela, kako bi se potvrdila dijagnoza.

Lečenje

Lečenje ovčijih boginja kod dece obično je simptomatsko i uključuje:

• Obaranje temperature: Upotreba paracetamola pomaže u snižavanju temperature. Aspirin se ne sme koristiti kod dece sa ovčijim boginjama zbog rizika od razvoja Reyeovog sindroma.
• Smanjenje Svraba: Losioni sa kalaminom i antihistaminici mogu pomoći u smanjenju svraba. Kupke sa ovsenim brašnom takođe mogu biti korisne. Važno je izbegavati češanje, kako bi se smanjio rizik od sekundarnih bakterijskih infekcija kože.
• Hidratacija: Važno je obezbediti dovoljan unos tečnosti kako bi se sprečila dehidracija.
• Antivirusni Lekovi: Kod dece sa visokim rizikom od komplikacija, lekar može prepisati antivirusne lekove kao što je aciklovir.

Komplikacije

Iako su ovčije boginje obično blage, mogu izazvati ozbiljne komplikacije, naročito kod odojčadi, trudnica i imunokompromitovanih osoba.

Komplikacije mogu uključivati:

• Bakterijske Infekcije Kože: Oštećenja kože češanjem može dovesti do sekundarnih bakterijskih infekcija.
• Pneumonija: Upala pluća može se razviti kao ozbiljna komplikacija, naročito kod imunokompromitovanih osoba.
• Encefalitis: Upala mozga, iako retka, može biti potencijalno smrtonosna komplikacija.
• Sindrom Trombocitopenične Purpure: Ovo je retko stanje koje dovodi do smanjenog broja trombocita i može izazvati ozbiljna krvarenja.
• Reaktivacija virusa: Kod nekih osoba, VZV može ostati u latentnom stanju i reaktivirati se kasnije u životu u formi herpesa zostera.

Prevencija

Najefikasniji način prevencije ovčijih boginja je vakcinacija. Varicella vakcina je bezbedna i efikasna u sprečavanju bolesti.

Preporučuje se da sva deca prime dve doze vaccine. Prva doza se daje u uzrastu između 12. i 15. meseca, a druga između 4 i 6 godina.

Odrasli koji nisu prethodno bili vakcinisani ili nisu imali ovčije boginje takođe mogu da se vakcinišu.

Vakcinacija ne samo da štiti pojedinca, već doprinosi i kolektivnom imunitetu, smanjujući širenje bolesti u populaciji.

Zaključak

Ovčije boginje su zarazna bolest koja najčešće pogađa decu, ali može izazvati ozbiljne komplikacije kod određenih grupa.

Prepoznavanje simptoma, pravovremena dijagnoza i odgovarajuće lečenje ključni su za uspešno upravljanje ovom bolešću.

Vakcinacija ostaje najbolji način prevencije i zaštite dece od ovčijih boginja.

Ukoliko imate dodatna pitanja ili sumnje u vezi sa ovčijim boginjama, obratite se svom pedijatru za savet.