Blog

Roditelji često primete da njihovo dete ima problema sa varenjem ili kožnim promenama, ali nisu sigurni da li su u pitanju prolazne tegobe ili znak nečeg ozbiljnijeg, poput intolerancije na gluten.

Važno je na vreme prepoznati simptome i konsultovati dečijeg gastroenterologa, jer nelečene reakcije na gluten mogu dovesti do ozbiljnijih stanja.

Šta je gluten?

Gluten je protein koji se nalazi u pšenici, ječmu i raži. Njegova prisutnost u svakodnevnoj ishrani je veoma česta – od hleba, testenina, do mnogih gotovih proizvoda.

Šta je intolerancija na gluten?

Intolerancija na gluten je stanje u kojem organizam nepovoljno reaguje na prisustvo glutena u ishrani. Postoje tri glavna oblika ove nepodnošljivosti:

• Celijakija – autoimuna bolest u kojoj gluten izaziva oštećenje sluzokože tankog creva.
• Alergija na pšenicu – klasična alergijska reakcija imunog sistema na proteine iz pšenice, uključujući gluten.
• Ne-celijakijska osetljivost na gluten – nije alergija ni autoimuna bolest, ali dete ima simptome nakon konzumacije glutena.

Celijakija – najozbiljniji oblik intolerancije

Celijakija je hronična bolest kod koje konzumacija glutena dovodi do oštećenja crevnih resica – sitnih struktura u tankom crevu koje apsorbuju hranljive materije. To može dovesti do malapsorpcije i niza posledica ako se ne dijagnostikuje na vreme.

Simptomi celijakije kod dece

Simptomi mogu biti različiti u zavisnosti od uzrasta, ali najčešće uključuju:

• Nadutost i bolove u stomaku
• Proliv ili hroničnu opstipaciju
• Zaostajanje u rastu i gubitak težine
• Umor, razdražljivost
• Anemiju (nedostatak gvožđa)
• Kožne promene (dermatitis herpetiformis)
• Probleme sa zubnom gleđi

Kada posumnjati?

Ako dete ima učestale probleme sa varenjem, zaostaje u rastu ili pokazuje hronični umor, preporučuje se da se obrati pedijatru. Takođe, ako neko u porodici ima celijakiju, rizik je veći i treba biti dodatno oprezan.

Kako se postavlja dijagnoza?

Dijagnostika celijakije obuhvata:

• Krvne analize – testiranje na specifična antitela (anti-tTG, EMA)
• Genetski test – traženje gena HLA-DQ2 i HLA-DQ8 koji su povezani sa bolešću
• Endoskopska biopsija tankog creva – zlatni standard za potvrdu dijagnoze, kojom se procenjuje stanje crevne sluzokože

Kako se celijakija leči?

Jedini efikasan način lečenja celijakije jeste doživotna bezglutenska dijeta. To znači potpuno izbacivanje svih namirnica koje sadrže pšenicu, ječam i raž. Potrebno je naučiti čitati deklaracije i biti pažljiv u izboru hrane, čak i kod najmanjih količina kontaminacije glutenom.

Roditelji treba da sarađuju sa nutricionistima i lekarima kako bi dete imalo uravnoteženu ishranu koja omogućava pravilan rast i razvoj.

Ne-celijakijska osetljivost na gluten

Ovo je stanje u kojem dete ima gastrointestinalne ili sistemske tegobe nakon konzumacije glutena, ali nema autoimune markere niti oštećenje creva. Simptomi se povlače kada se gluten iz ishrane ukloni, a dijagnoza se postavlja isključivanjem drugih mogućnosti.

Alergija na pšenicu

Za razliku od celijakije i ne-celijakijske osetljivosti, alergija na pšenicu se manifestuje brzim odgovorom organizma: svrabom, otokom, osipom, pa čak i anafilaksijom. Dijagnostikuje se testovima alergije, a terapija podrazumeva izbegavanje pšenice i proizvoda koji je sadrže.

Zaključak

Ukoliko primetite da vaše dete često ima stomačne tegobe, zaostaje u rastu ili ima druge simptome posle obroka koji sadrže gluten, konsultujte se sa pedijatrom ili gastroenterologom.

Zakažite pregled u ordinaciji Prime Medical Kids i obezbedite pravovremenu dijagnozu i podršku. Naš tim vam je na raspolaganju sa znanjem, iskustvom i pažnjom koju svako dete zaslužuje.

Roditelji često primete da njihovo dete ima problema sa varenjem mleka, ali nisu sigurni da li je u pitanju prolazna faza ili intolerancija na laktozu. Znamo koliko ovakve situacije mogu biti zbunjujuće, posebno ako dete voli mleko, ali mu ono stvara tegobe.

Šta je intolerancija na laktozu?

Intolerancija na laktozu je stanje u kojem organizam ne proizvodi dovoljno enzima laktaze, koji je neophodan za razlaganje laktoze – mlečnog šećera. Kada se laktoza ne razloži, dolazi do njenog fermentisanja u debelom crevu, što izaziva neprijatne simptome.

Ovo stanje nije isto što i alergija na mleko. Alergija je imunološka reakcija na proteine mleka i može biti ozbiljnija. Intolerancija, s druge strane, izaziva probleme sa varenjem, ali ne uključuje imunološki odgovor.

Simptomi koje treba pratiti

Simptomi intolerancije na laktozu obično se javljaju u roku od 30 minuta do dva sata nakon konzumacije mleka ili mlečnih proizvoda:

• Nadutost i gasovi
• Grčevi u stomaku
• Dijareja (proliv)
• Mučnina
• U retkim slučajevima, povraćanje

Kod male dece, ovi simptomi mogu biti nejasni. Dete može samo da se žali da ga boli stomak ili da se oseća “napuhnuto”. Zato je važno pratiti kada se simptomi javljaju i da li su povezani s unosom mlečnih proizvoda.

Kada se intolerancija pojavljuje?

Kod beba intolerancija na laktozu je retka, ali može biti prisutna nakon virusnih infekcija creva, kada privremeno opadne nivo laktaze. Kod veće dece i adolescenata, intolerancija je češća i može postati trajna.

Neke etničke grupe, poput dece azijatskog, afričkog ili južnoameričkog porekla, imaju veću verovatnoću da razviju intoleranciju na laktozu tokom odrastanja.

Kako se postavlja dijagnoza?

Pedijatar najpre uzima detaljnu anamnezu i ispituje simptome. Zatim se mogu sprovesti sledeći testovi:

• Test eliminacije – uklanjanje svih izvora laktoze iz ishrane na nekoliko dana i posmatranje poboljšanja simptoma
• Test tolerancije na laktozu – meri se nivo glukoze u krvi nakon konzumacije laktoze
• Vodonikov test daha – meri se količina vodonika u izdahnutom vazduhu, koja raste kada se laktoza ne razloži pravilno

U nekim slučajevima, može se preporučiti i test na alergiju na mleko, kako bi se isključile druge mogućnosti.

Kako se intolerancija tretira?

Lečenje intolerancije na laktozu ne podrazumeva uzimanje lekova, već prilagođavanje ishrane:

• Izbacivanje mleka i mlečnih proizvoda iz ishrane ili njihova zamena bezlaktoznim alternativama
• Uzimanje mleka bez laktoze, koje je enzimski obrađeno
• Uzimanje enzima laktaze u obliku kapi ili tableta pre obroka
• Pažljiv unos mlečnih proizvoda sa niskim sadržajem laktoze, poput tvrdih sireva ili jogurta, koji se često bolje podnose

Važno je obratiti pažnju na dovoljan unos kalcijuma i vitamina D ako se mlečni proizvodi izbacuju iz ishrane, kako bi se obezbedio pravilan rast i razvoj deteta.

Može li intolerancija nestati?

Kod male dece intolerancija na laktozu izazvana infekcijom creva obično je prolazna. Kod veće dece može postati hronična, ali se simptomi mogu držati pod kontrolom pravilnom ishranom.

Praćenje deteta i konsultacije sa pedijatrom su ključni kako bi se obezbedila uravnotežena ishrana bez tegoba.

Zaključak

Ukoliko sumnjate da vaše dete ne podnosi mleko, ne paničite. Intolerancija na laktozu je neprijatna, ali uz pravilno vođenje može se uspešno kontrolisati. Prvi korak je razgovor sa stručnom osobom.

Naši pedijatri u Prime Medical Kids ordinaciji pružaju detaljnu procenu, savete i podršku roditeljima.

Zakažite pregled i pružite svom detetu olakšanje koje zaslužuje.

Razvoj govora kod bilingvalne (dvojezične) dece: Prednosti i izazovi

Sve više dece danas odrasta u okruženju sa dva ili više jezika. Iako roditelji često brinu da će dvojezičnost usporiti razvoj govora, važno je znati da su mala kašnjenja potpuno očekivana i privremena, dok prednosti bilingvalizma ostaju trajne.

Zašto je normalno da bilingvalna deca kasne sa govorom?

U bilingvalnim porodicama, dete svakodnevno procesuira dva različita jezika, što zahteva više vremena za usvajanje reči i pravila. Često se dešava da dete progovori nešto kasnije u poređenju sa vršnjacima koji govore samo jedan jezik. Ovo nije razlog za zabrinutost, već prirodan deo procesa prilagođavanja na složeniji jezički input.

Prednosti odrastanja u bilingvalnom okruženju

• Razvijena sposobnost razmišljanja i rešavanja problema – Dvojezična deca lakše prelaze sa jednog zadatka na drugi i bolje razvijaju pažnju.

• Bogato rečničko i kulturno iskustvo – Upoznaju dva sveta, običaje i razmišljanja.

• Fleksibilnost u učenju novih jezika – Kasnije lakše savladavaju i treći jezik.

• Bolja koncentracija i pamćenje – Razvijaju efikasnije strategije za pamćenje i obradu informacija.

Kako podržati razvoj govora kod dvojezične dece?

• Doslednost u jezicima – Preporučuje se da jedan roditelj komunicira s detetom isključivo na jednom jeziku, a drugi na drugom (“jedan roditelj – jedan jezik”).

• Bogato jezičko okruženje – Čitanje knjiga, slušanje pesama, igre i svakodnevni razgovor na oba jezika.

• Strpljenje i podrška – Izbegavati ispravljanje svakog “pogrešnog” oblika, već podsticati dete da se slobodno izražava.

• Komunikacija sa vaspitačima i učiteljima – Obavestite ih o dvojezičnom okruženju kako bi pružili adekvatnu podršku.

Kada se treba obratiti logopedu?

• Ako dete ne pokazuje interesovanje za komunikaciju ni na jednom jeziku do treće godine

• Ako ne razume osnovne zahteve ili ne reaguje na govor

• Ako i nakon pete godine ima značajne teškoće u izražavanju ili kombinovanju rečenica

Zaključak

Bilingvalnost je dragocena prednost za dete i njegov budući razvoj. Kašnjenje u govoru je najčešće prolazno i ne treba ga doživljavati kao problem, već kao fazu adaptacije. Najvažnija je strpljiva podrška i stimulativno okruženje.

U Prime Medical Kids klinici, naš tim logopeda i pedijatara pruža procenu razvoja govora i savetuje roditelje kako najbolje da podrže svoje bilingvalno dete.

Zakažite konsultaciju ako imate bilo kakve nedoumice i saznajte više o zdravom razvoju govora kod dvojezične dece.

Sve više roditelja se pita da li bi trebalo podsticati decu da igraju šah, naročito zbog tvrdnji da ova drevna igra doprinosi razvoju inteligencije i moždanih funkcija.

Naučna istraživanja i iskustva potvrđuju brojne koristi, ali postoje i određene specifičnosti koje je važno razumeti.

Kako šah utiče na razvoj mozga kod dece?

Šah angažuje obe moždane hemisfere kroz različite procese: planiranje, predviđanje poteza, rešavanje problema i donošenje odluka pod pritiskom vremena. Tokom igre dete konstantno vežba pažnju, logičko razmišljanje i memoriju, što stimuliše razvoj sinapsi u mozgu.

Ključne koristi igranja šaha:

• Razvoj koncentracije i pažnje – Deca koja redovno igraju šah uče da se fokusiraju na zadatak, zanemaruju spoljašnje ometače i zadržavaju pažnju duže vreme. Ovo pozitivno utiče i na školski uspeh.
• Unapređenje logičkog i kritičkog mišljenja – Šah zahteva analiziranje različitih scenarija i sagledavanje posledica svakog poteza. Ova veština kasnije pomaže detetu u učenju matematike, rešavanju zadataka i svakodnevnim odlukama.
• Vežbanje pamćenja i vizuelizacije – Pamćenje pozicija figura i predviđanje nekoliko poteza unapred razvijaju sposobnost vizuelizacije i radne memorije.
• Socijalne veštine i emocionalna kontrola – Deca kroz šah uče da poštuju pravila, nose se sa pobedama i porazima i razvijaju strpljenje.

Da li postoje ograničenja?

Šah sam po sebi nije magično rešenje za sve kognitivne izazove. Njegov efekat je najizraženiji kod dece koja pokazuju interesovanje i uče kroz igru, bez pritiska ili forsiranja rezultata.

Najbolje rezultate daje kada je deo šireg razvoja – uz fizičku aktivnost, igru i učenje kroz različite situacije.

Kada i kako uključiti dete u šah?

Šah može biti koristan već od 4–5. godine, u prilagođenoj formi. Poželjno je da prvi susreti budu kroz igru i zabavu, a ne kroz stroga pravila i takmičenje.

Zaključak

Igranje šaha dokazano stimuliše razvoj moždanih funkcija kod dece, posebno kada se igra u opuštenoj, podržavajućoj atmosferi.

Redovno igranje doprinosi razvoju pažnje, pamćenja, logičkog mišljenja i emocionalne stabilnosti.

Preporučuje se kao deo zdravih aktivnosti za rast i razvoj deteta.

U Prime Medical Kids klinici naš tim stručnjaka pruža savete o pravilnom razvoju dece i preporuke za aktivnosti koje podstiču celokupni kognitivni razvoj.

Roditelji se često zabrinu kada primete da dete neprestano traži vodu i često mokri.

U većini slučajeva to može biti bezopasno i posledica fizioloških ili psiholoških faktora, ali ponekad može ukazivati na ozbiljnija stanja poput dijabetesa.

Ako primetite ove simptome kod svog deteta, preporučujemo da se obratite pedijatru ili dečijem endokrinologu radi procene.

Mogući uzroci učestalog mokrenja i pojačane žeđi

Učestalo mokrenje kod dece može biti posledica različitih stanja:

• Psihogeno učestalo mokrenje – obično se javlja kod dece školskog uzrasta usled stresa, promena u rutini ili emocionalnog napora. Dete mokri vrlo često tokom dana, ali ne i noću. Ova pojava najčešće spontano nestaje.
• Infekcije mokraćnih puteva (IMU) – uz učestalo i bolno mokrenje, mogu se javiti bol u stomaku, povišena temperatura i promene u boji urina.
• Prekomeran unos tečnosti – naročito slatkih i gaziranih pića, može izazvati povećano mokrenje bez drugih ozbiljnih simptoma.
• Dijabetes melitus (šećerna bolest) – stanje koje zahteva pažnju, jer često prvo manifestuje simptome kao što su prekomerna žeđ (polidipsija), često mokrenje (poliurija), gubitak težine i opšta slabost.

Kada posumnjati na dijabetes?

Dijabetes tipa 1 se kod dece najčešće javlja naglo. Na sledeće simptome treba obratiti pažnju:

• Izražena žeđ i učestalo mokrenje, uključujući noćno buđenje
• Nagli gubitak telesne mase
• Umor, pospanost i razdražljivost
• Suva usta i koža
• Zadah po acetonu (voćkast miris iz usta)

Ukoliko su prisutni ovi simptomi, potrebno je odmah se obratiti lekaru kako bi se dijagnostika sprovela na vreme.

Kako izgleda dijagnostika?

Dijagnoza dijabetesa obično uključuje sledeće korake:

• Merenje glukoze u krvi – povišeni nivoi su prvi signal mogućeg dijabetesa
• Analiza urina – prisustvo šećera i ketona u urinu dodatno potvrđuje sumnju
• HbA1c – pokazuje prosečan nivo šećera u krvi u prethodna 2–3 meseca

Lekar može tražiti i dodatne testove za proveru funkcije pankreasa i autoimunih markera.

Tumačenje krvne slike i CRP-a

Kod sumnje na infekciju, krvna slika i CRP pomažu u razlikovanju:

• Virusna infekcija: povišeni limfociti, normalan ili blago povišen CRP
• Bakterijska infekcija: povišeni neutrofili i visoke vrednosti CRP-a

Ove analize su važne kako bi se utvrdilo da li je često mokrenje deo neke infekcije, a ne dijabetesa.

Kada se javiti lekaru?

Neophodno je potražiti savet stručnjaka ako dete:

• Neobično često pije vodu i mokri
• Mokri noću, iako je ranije prestalo
• Deluje umorno, razdražljivo i gubi na težini
• Ima simptome infekcije ili promene u mirisu daha

Rana procena od strane dečijeg endokrinologa ili pedijatra omogućava brzu dijagnozu i pravovremeno lečenje.

Zaključak

Iako je često mokrenje kod dece najčešće bezazleno, važno je obratiti pažnju na prateće simptome koji mogu ukazivati na ozbiljna stanja poput dijabetesa. Pravovremena dijagnostika i savetovanje sa stručnjakom su ključni za zdravlje deteta.

U Prime Medical Kids klinici naš tim endokrinologa i pedijatara spreman je da pruži detaljnu procenu i negu.

Zakažite pregled i obezbedite svom detetu sigurnu i stručnu zdravstvenu podršku.

Mnogi roditelji se zabrinu kada se njihovo dete žali na bolove u nogama, naročito noću.

Iako su u velikom broju slučajeva u pitanju takozvani “bolovi rasta”, ponekad uzrok može biti i ortopedski ili neurološki problem.

Zato je važno razumeti kada je bol u nogama bezopasan, a kada ukazuje na potrebu za pregledom kod pedijatra, ortopeda ili neurologa.

Šta su bolovi rasta?

Bolovi rasta najčešće se javljaju kod dece uzrasta između 3 i 12 godina. Oni se karakteristično pojavljuju u obe noge, najčešće tokom večeri ili noći, kada dete već leži i odmara. Bol se uglavnom lokalizuje u predelu listova, butina ili iza kolena i ne prati ga otok, crvenilo niti ograničena pokretljivost.

Ovi bolovi se ublažavaju toplim oblogama, masažom, blagim istezanjem ili upotrebom analgetika poput paracetamola ili ibuprofena (uvek uz konsultaciju sa lekarom). Iako naziv sugeriše da su povezani sa rastom kostiju, istraživanja ukazuju da su više posledica dnevne fizičke aktivnosti i naprezanja mišića.

Kada bolovi nisu bezazleni?

Ukoliko dete ima bol samo u jednoj nozi, a posebno ako je taj bol praćen otokom, crvenilom, povišenom temperaturom, otežanim hodom ili ukočenošću, važno je odmah potražiti savet lekara. Takođe, učestali padovi, gubitak ravnoteže ili bol u zglobovima koji ne prolazi ukazuju na to da bolovi nisu samo funkcionalni.

U tim slučajevima, lekar će proceniti da li je potreban specijalistički pregled kod ortopeda ili neurologa, kako bi se isključili ozbiljniji uzroci bola.

Mogući uzroci bola koji nisu vezani za rast

• Ortopedski problemi kao što su ravna stopala, nepravilan položaj kolena, razlika u dužini nogu, ili čak blaga deformacija kičmenog stuba (skolioza).
• Neurološki uzroci uključuju slab tonus mišića, određene vrste neuropatija ili neuromišićne bolesti poput mišićne distrofije.
• Reumatske bolesti, kao što je juvenilni idiopatski artritis.
• Infekcije poput osteomijelitisa ili virusnih upala mišića.

Pravovremeno otkrivanje i dijagnostikovanje ovih stanja ključno je za uspešnu terapiju i bolju dugoročnu prognozu.

Kako roditelji mogu pomoći?

Roditelji imaju ključnu ulogu u praćenju simptoma i pravovremenom reagovanju. Preporučuje se da:

• Obratite pažnju na vreme pojavljivanja bola (noću ili danju)
• Vodite evidenciju o trajanju, učestalosti i intenzitetu bolova
• Primenjujete blagu masažu i tople obloge ako dete oseća olakšanje
• Ohrabrite dete na blagu fizičku aktivnost i istezanje
• Ne dajete lekove samoinicijativno, već uvek u dogovoru sa lekarom

Ukoliko se bolovi ponavljaju ili traju duže vreme, važno je zakazati pregled kod pedijatra radi dodatne evaluacije.

Zaključak

Bolovi u nogama kod dece su česta pojava i u mnogim slučajevima su deo normalnog razvoja. Ipak, svaki slučaj zaslužuje pažnju, posebno ako bolovi ne prate tipični obrazac “bolova rasta”.

Ako imate nedoumice ili sumnjate na neko ozbiljnije stanje, potražite savet odgovarajućeg stručnjaka.

U Prime Medical Kids klinici, naš tim pedijatara, ortopeda i neurologa pruža sveobuhvatnu dijagnostiku i negu.

Zakažite pregled i omogućite svom detetu sigurnost, podršku i najbolju brigu koju zaslužuje.

Povrede koje zahtevaju ušivanje su česta pojava u detinjstvu – od padova na igralištu do nezgoda kod kuće ili tokom sportskih aktivnosti. Iako većina rana nije opasna po život, pravilno zbrinjavanje je ključno za brže zarastanje, smanjenje rizika od infekcija i što manji estetski ožiljak.

Ako dete zadobije posekotinu ili razderotinu, prvi korak je ostati miran i proceniti ozbiljnost povrede. Ako rana obilno krvari, duboka je, raširena ili se nalazi na osetljivim mestima (lice, usne, zglobovi, kapci), velika je verovatnoća da će biti potrebno ušivanje.

Prva pomoć kod kuće

Pre nego što stignete kod lekara, možete učiniti nekoliko važnih koraka:

• Zaustavite krvarenje: Pritisnite sterilnom gazom ili čistom krpom. Lagano, ali čvrsto pritisnite 5-10 minuta.
• Ne uklanjajte strana tela iz rane (staklo, metal i slično), već prepustite to lekaru.
• Ne nanosite kreme ili masti dok lekar ne proceni ranu.
• Ako imate fiziološki rastvor, možete nežno isprati ranu, ali ne koristiti alkohol ili jake antiseptike jer mogu oštetiti tkivo.

Kada ići kod lekara?

Ranu je najbolje sanirati u roku od šest sati od nastanka povrede. U nekim slučajevima lekar može odlučiti da ušije ranu i nakon tog perioda, ali tada se rizik od infekcije povećava. Što pre lekar pregleda ranu, veća je verovatnoća da će zarasti bez komplikacija.

Kako izgleda procedura ušivanja kod dece?

Ušivanje rane kod dece se najčešće obavlja u lokalnoj anesteziji. Kod vrlo male dece ili ukoliko je dete jako uznemireno, može biti potrebna kratkotrajna sedacija. Lekar najpre detaljno pregleda i očisti ranu, a zatim je pažljivo ušiva korišćenjem finih konaca koji ostavljaju minimalne ožiljke.

U nekim slučajevima, umesto klasičnih konaca mogu se koristiti posebni flasteri (Steristrips) ili lepci za kožu, što je manje invazivna opcija.

Skidanje konaca i nega rane

Konci se obično uklanjaju 5 do 7 dana nakon ušivanja, u zavisnosti od mesta povrede. Na licu se skidaju ranije zbog bolje cirkulacije, dok na telu mogu ostati duže.

Skidanje konaca je brza i gotovo bezbolna procedura, a dete može osetiti samo blago peckanje. Nakon toga, savetuje se da rana ostane čista i suva, bez izlaganja sunčevim zracima ili fizičkom naporu nekoliko dana.

Za prevenciju ožiljaka, lekar može preporučiti gelove na bazi silikona, hidratantne kreme ili masaže ožiljka nakon potpunog zarastanja.

Zaključak

Bez obzira na to da li je rana mala ili ozbiljna, uvek je važno da je pregleda stručnjak. Naša klinika je dostupna za sve usluge dečijeg hirurga, sa timom koji sa pažnjom i iskustvom neguje svaku ranu i brine o udobnosti i sigurnosti vašeg deteta.

Ako sumnjate da povreda zahteva ušivanje, kontaktirajte nas i zakažite pregled, ili posetite dežurnu ustanovu. Pravovremena reakcija može napraviti veliku razliku.

Afte su bolne ranice koje se najčešće pojavljuju u ustima, iako mogu zahvatiti i grlo. Kod dece predstavljaju uobičajen, ali neprijatan problem koji može otežati svakodnevne aktivnosti poput jedenja, govora i pijenja. Iako su najčešće benigne i prolazne, afte kod dece mogu izazvati zabrinutost roditelja, posebno ako se učestalo ponavljaju.

Ako primetite rane u ustima kod deteta koje izazivaju bol, iritaciju ili otežano hranjenje, savetuje se da se obratite pedijatru ili stomatologu sa iskustvom u radu sa decom, kako biste dobili tačnu dijagnozu i preporuku za odgovarajući tretman.

Kako izgledaju afte?

Afte su male, okrugle ili ovalne ranice sa belom ili žučkastom sredinom i crvenim, upaljenim ivicama. Najčešće se pojavljuju s unutrašnje strane usana, obraza, na jeziku, desnima ili nepcu. Mogu biti pojedinačne ili u grupi, a njihova veličina varira.

Kod beba, afte se često teže primećuju jer ne mogu rečima izraziti nelagodnost. Roditelji mogu primetiti razdražljivost, odbijanje hrane, čest plač ili stavljanje prstiju u usta. Starija deca se jasno mogu požaliti na peckanje, bolove u ustima i otežano jelo.

Uzroci nastanka afti kod dece

• Mehanička iritacija: ugriz usne ili jezika, pregruba četkica za zube ili ortodontski aparati
• Virusne infekcije: npr. herpes simplex virus
• Pad imuniteta: iscrpljenost, infekcije ili stres
• Nedostatak vitamina i minerala: posebno gvožđa, vitamina B12, folne kiseline i cinka
• Hormonalne promene
• Alergijske reakcije: na hranu ili sastojke u pastama za zube
• Genetska predispozicija

Da li su afte zarazne?

Obične afte (rekurentne aftozne ulceracije) nisu zarazne. Međutim, ako su afte deo virusne infekcije (kao što je herpangina ili stomatitis izazvan herpes virusom), mogu se preneti kontaktom. Tada je važno dete izolovati od druge dece dok simptomi ne prođu.

Tretman afti kod kuće

• Ispiranje usta fiziološkim rastvorom ili čajem od žalfije/kamilice (ako dete zna da ispljune)
• Lokalni gelovi i sprejevi koji ublažavaju bol
• Izbegavanje kisele, ljute i grube hrane
• Redovna oralna higijena sa mekom četkicom

Kod beba, savetuje se oprez prilikom primene lokalnih sredstava i ispiranja, i uvek se preporučuje prethodna konsultacija sa pedijatrom.

Lečenje kod lekara

Ako su afte brojne, često se vraćaju, dugo traju ili su praćene visokom temperaturom i uvećanim limfnim čvorovima, potrebno je obratiti se lekaru. Lekar može prepisati:

• Topikalne kortikosteroide
• Analgetike ili antipiretike
• Probiotike i suplemente

Ishrana tokom afti

Tokom akutne faze afti, preporučuje se blaga, meka i neutralna ishrana:

• Kašice, pirei, supice
• Izbegavati agrume, paradajz, čips, gazirane sokove, čokoladu i slatkiše
• Povećan unos tečnosti

Kod odojčadi, majčino mleko je i dalje najbolji izbor ishrane, dok se kod starije dece savetuje povratak na uobičajenu ishranu tek nakon povlačenja simptoma.

Prevencija i sprečavanje ponovnog nastanka

• Jačanje imuniteta
• Korišćenje pasta za zube bez natrijum-lauril-sulfata
• Blaga oralna higijena
• Izbegavanje poznatih alergena
• Pravovremeno lečenje infekcija

Zaključak

Afte kod dece mogu biti neprijatne, ali uz pravilnu negu i razumevanje uzroka, najčešće su lako izlečive i bez posledica. Ključ je u blagovremenom reagovanju, odgovarajućoj nezi i po potrebi konsultaciji sa stručnim licem.

Ako imate dilemu, želite da sprečite ponovne infekcije ili se simptomi ne povlače, zakažite pregled

u našoj klinici gde vas čeka tim koji sa pažnjom i iskustvom brine o zdravlju najmlađih.

Zdrav vid ima ključnu ulogu u razvoju deteta, kako u svakodnevnom funkcionisanju, tako i u učenju i igri.

Iako se često pretpostavlja da problemi sa vidom pogađaju samo stariju populaciju, važno je znati da se dioptrija može javiti i kod dece već u ranom uzrastu. Pravovremeno otkrivanje i korekcija mogu sprečiti ozbiljnije posledice po razvoj vida.

Ako primetite bilo kakve promene u ponašanju deteta ili imate sumnju u kvalitet vida, posavetujte se sa dečijim oftalmologom, koji će vas uputiti na dalju dijagnostiku.

Kada se radi prvo ispitivanje vida kod dece?

Prvi sistematski pregled vida se najčešće organizuje oko 3. godine, ali ukoliko postoje faktori rizika (nasledni problemi sa vidom, prevremeno rođenje, razrokost, ili primetne smetnje u svakodnevnim aktivnostima), pregled se može obaviti i ranije.

Kod najmlađe dece, oftalmolog koristi posebne metode koje ne zahtevaju verbalnu komunikaciju deteta. Pomoću svetla, igara praćenja i objektivnih merenja može se dobiti precizna procena vida.

Kako se određuje dioptrija kod dece?

Određivanje dioptrije kod dece razlikuje se od pregleda kod odraslih jer se koristi tzv. skijaskopija ili kompjuterizovana refraktometrija. Ovi testovi pokazuju kako oko prelama svetlost i da li postoji kratkovidost (miopija), dalekovidost (hipermetropija) ili astigmatizam.

Kod dece se dioptrija često meri nakon ukapavanja kapi koje privremeno “isključe” fokusnu sposobnost oka (tzv. cikloplegija). Time se dobija realnija vrednost dioptrije, jer se isključuje mogućnost da dete nesvesno kompenzuje slab vid naprezanjem oka.

Koji su simptomi problema sa vidom kod dece?

• Često škiljenje ili trljanje očiju
• Približavanje predmetima ili ekranu
• Odbijanje da se crta, piše ili boji
• Kratak raspon pažnje pri čitanju
• Glavobolje, posebno posle vizuelnih aktivnosti
• Razrokost ili primetno “bekstvo” jednog oka

Da li su naočare obavezne kod male dece?

Ukoliko oftalmolog utvrdi da postoji značajna dioptrija, nošenje naočara je važno ne samo za jasan vid, već i za pravilan razvoj vida i sprečavanje ambliopije (“lenjog oka”).

Naočare za decu su prilagođene njihovim aktivnostima i uzrastu – lagane, bezbedne i udobne. Važno je da se pravilno odaberu i da dete prođe kroz period navikavanja uz podsticaj roditelja.

Kako se pripremiti za pregled?

• Objasnite detetu da je pregled bezbolan i kratak
• Ponesite prethodnu dokumentaciju ako postoji
• Očekivano vreme trajanja pregleda je oko 30-45 minuta, posebno ako se koriste kapi za širenje zenica

Zaključak

Dioptrija kod dece nije retkost i ne mora biti razlog za brigu ako se otkrije na vreme. Redovni pregledi i saradnja sa oftalmologom ključni su za očuvanje zdravlja očiju i dobar vid u budućnosti.

Ako imate dilemu ili primećujete promene u detetovom ponašanju vezane za vid, zakažite pregled i obezbedite svom detetu pravovremenu i stručnu negu u prijatnom okruženju.

Topli dani i višeslojna odeća mogu biti neprijatna kombinacija za bebinu osetljivu kožu.

Jedna od najčešćih pojava u letnjim mesecima je osip od znoja, poznat i kao miliaria.

Iako je u većini slučajeva bezopasan, osip može izazvati nelagodnost, zbog čega je važno znati kako ga prepoznati i kako pomoći bebi.

Šta je osip od znoja?

Osip od znoja kod beba nastaje kada znojne žlezde postanu blokirane i znoj ne može da izađe na površinu kože.

Umesto toga, znoj ostaje zarobljen ispod kože, izazivajući sitne crvene ili providne mehuriće, koji se najčešće pojavljuju na vratu, leđima, grudima i u pregibima (pazusi, preponski deo, iza kolena).

Zašto se javlja?

Bebina koža je tanja i zrelost znojnih žlezda još nije potpuna. Kada se beba pretopli ili je okolina previše vlažna i topla, znoj se zadržava i ne može da ispari. To dovodi do nakupljanja znoja i pojave osipa.

Kako prepoznati osip od znoja?

• Sitne crvene ili providne tačkice ili mehurići
• Najčešće na pregibima tela ili delovima prekrivenim odećom
• Moguće je blago crvenilo i iritacija
• Osip ne svrbi uvek, ali može izazvati nelagodnost i razdražljivost

Kako pomoći bebi?

• Rashladite prostoriju: idealna temperatura za bebu je oko 22°C. Izbegavajte vlažne i pretopljene prostorije.
• Oblačite bebu slojevito: koristite pamučne, lagane materijale i izbegavajte sintetičku odeću.
• Kupajte bebu mlakom vodom: svakodnevno kupanje bez sapuna može pomoći u ispiranju znoja i sprečavanju dodatne iritacije.
• Izbegavajte kreme i losione: ne nanosite masne kreme jer mogu dodatno blokirati znojne žlezde.
• Održavajte kožu suvom: posle kupanja, nežno tapkajte peškirom da osušite kožu – nikako ne trljajte.

Kada se obratiti pedijatru?

Osip od znoja obično prolazi sam za nekoliko dana uz adekvatnu negu. Međutim, potražite savet pedijatra ako:

• Osip se pogoršava ili ne prolazi
• Beba pokazuje znake infekcije (gnojni mehurići, otok, povišena temperatura)
• Osip se širi po celom telu

Ako ste zabrinuti zbog osipa na bebinoj koži, obratite se pedijatru koji će proceniti stanje i dati odgovarajući savet.

Zakažite pregled u našoj klinici kako bismo pružili vašoj bebi stručnu negu i mir roditeljima.