Blog

Frenulotomija je jednostavan hirurški zahvat kojim se presečuje ili oslobađa skraćeni podjezični frenulum (poznat i kao “vezica ispod jezika”). Ovaj postupak se najčešće izvodi kod beba i male dece kod kojih skraćeni frenulum ometa pravilno dojenje, govor, gutanje ili oralnu higijenu.

Kod dece kod koje je dijagnostikovan tzv. “tongue-tie” (medicinski: ankyloglossia), frenulotomija može biti ključan korak ka pravilnom razvoju funkcije jezika.

Ukoliko sumnjate na ovaj problem kod svog deteta ili želite stručnu procenu, pozovite nas i zakažite pregled.

Kada je potrebno uraditi frenulotomiju?

Pedijatar, ORL specijalista ili dečji stomatolog može preporučiti ovaj zahvat ako dete ima:

• Teškoće sa sisanjem ili dojenjem
• Slab napredak u telesnoj masi zbog lošeg hranjenja
• Problema sa izgovorom pojedinih glasova (npr. R, L, T, D)
• Ograničene pokrete jezika (npr. ne može da dodirne nepce ili da pomeri jezik levo-desno)
• Nelagodnost pri jedenju ili lošu oralnu higijenu kod starije dece

U nekim slučajevima, blaži oblici ankiloglosije se prate bez intervencije ako ne izazivaju funkcionalne probleme.

Kako izgleda postupak?

Kod novorođenčadi i male dece, zahvat se često izvodi bez potrebe za opštom anestezijom, traje svega nekoliko minuta i obavlja se ambulantno. U starijem uzrastu ili ako je frenulum deblji i jače vezan, može biti potrebna lokalna ili opšta anestezija.

Sam zahvat podrazumeva kratko presecanje tankog sloja tkiva ispod jezika, nakon čega dete može gotovo odmah da koristi jezik slobodnije. Krvarenje je minimalno, a oporavak brz.

Da li je zahvat bolan i koliko traje oporavak?

Postupak je brz i minimalno bolan. Kod beba često nastupa trenutno poboljšanje u dojenju. Kod starije dece moguć je blag osećaj nelagodnosti narednih dan-dva, uz preporuku vežbanja jezika nakon intervencije (kretanje jezika ka nepcu, u stranu, napred).

Rizici su retki, ali mogu uključivati kratkotrajno krvarenje, blagu infekciju ili stvaranje ožiljka ako se rana ne neguje pravilno.

Zaključak

Frenulotomija je jednostavan, brz i bezbedan zahvat koji može značajno poboljšati kvalitet života deteta ako postoji skraćeni frenulum koji remeti osnovne funkcije jezika.

Ako imate sumnju da je kod vašeg deteta prisutan “tongue-tie” ili vam je lekar preporučio pregled, obratite se pedijatru ili dečjem hirurgu za dalju procenu.

Naš tim vam stoji na raspolaganju za sve dodatne informacije i zakazivanje pregleda. Rana dijagnoza i blagovremena intervencija mogu imati dugoročno pozitivan uticaj na razvoj govora i ishranu deteta.

EEG (elektroencefalogram) je bezbolna i bezbedna dijagnostička metoda kojom se meri električna aktivnost mozga. Koristi se za procenu različitih neuroloških stanja kod dece, posebno kada postoji sumnja na epilepsiju, poremećaje svesti, spavanje ili ponašanja.

Evo kada je važno posetiti dečjeg neurologa i zašto se EEG koristi kao ključna dijagnostička alatka:

EEG pruža uvid u rad mozga u realnom vremenu, što lekarima može pomoći da otkriju uzrok simptoma i donesu odluku o daljem lečenju ili praćenju.

Kada se preporučuje EEG kod dece?

Pediijatar ili neurolog može preporučiti EEG u sledećim situacijama:

• Gubitak svesti ili kratkotrajni prekidi kontakta sa okolinom
• Grčevi ili trzaji koji podsećaju na epileptične napade
• Neobično ponašanje koje se ponavlja i nema jasan uzrok
• Poremećaji sna ili učestalo buđenje uz dezorijentaciju
• Kašnjenje u razvoju govora ili motorike
• Praćenje već dijagnostikovanih neuroloških stanja

Pregled se može raditi i preventivno kod dece koja imaju porodičnu istoriju epilepsije ili drugih neuroloških bolesti.

Kako izgleda EEG pregled?

EEG se obavlja tako što se na bebin ili dečji skalp postave male elektrode koje pomoću gela ili paste prate moždanu aktivnost. Ove elektrode su potpuno bezbedne i ne emituju nikakav napon — one samo „slušaju“ moždane talase.

Dete leži ili sedi mirno tokom pregleda, koji traje od 20 do 45 minuta. U nekim slučajevima može se tražiti da dete diše ubrzano ili da gleda u trepćuće svetlo kako bi se isprovocirale određene moždane aktivnosti.

Za malu decu i bebe, pregled se često zakazuje tokom prirodnog sna (tzv. EEG u snu), dok se kod starije dece može sprovoditi i u budnom stanju.

Da li je EEG neprijatan za dete?

Većina dece vrlo dobro podnosi pregled, jer nije invazivan, ne boli i ne ostavlja nikakve posledice. Može im biti neobično što im se na glavu postavljaju kablovi, ali uz strpljenje i objašnjenje, najčešće sarađuju bez problema. Roditelji mogu ostati uz dete tokom celog pregleda.

Nakon pregleda, dete može odmah nastaviti sa svakodnevnim aktivnostima.

Da li EEG može postaviti dijagnozu?

EEG je važan alat, ali se retko koristi samostalno za postavljanje dijagnoze. Njegovi nalazi se tumače u kontekstu kliničke slike, simptoma i nalaza drugih pregleda. Kod epilepsije, na primer, EEG može pokazati karakteristične obrasce koji potvrđuju ili ukazuju na tip napada, ali i normalan EEG ne isključuje uvek dijagnozu.

Zato je važno da tumačenje uvek radi iskusni neurolog, uz sve dostupne informacije o detetu.

Zaključak

EEG je dragocena metoda u proceni neurološkog zdravlja deteta. Omogućava rano otkrivanje poremećaja i pruža lekarima smernice za dalji rad. 

Ako je vašem detetu preporučen EEG, ne treba da brinete — pregled je jednostavan, neinvazivan i potpuno bezbedan.

Ukoliko imate pitanja ili sumnje, obratite se svom pedijatru ili zakažite pregled. Naš tim vam stoji na raspolaganju za sva dodatna objašnjenja.

Zdravlje disajnih puteva kod dece često može biti izazovno za roditelje, posebno kada su prisutni simptomi poput kašlja, otežanog disanja ili sviranja u plućima.

U takvim slučajevima, pregled kod dečjeg pulmologa i spirometrija mogu pružiti važne odgovore i pomoći u postavljanju tačne dijagnoze.

Šta je spirometrija?

Spirometrija je jednostavna, neinvazivna dijagnostička metoda kojom se meri funkcija pluća, tačnije kapacitet i protok vazduha pri udahu i izdahu. Test se najčešće koristi za otkrivanje astme, bronhitisa, alergijskih oboljenja pluća i drugih hroničnih respiratornih tegoba.

Kod dece se spirometrija obično može uspešno izvesti od pete ili šeste godine života, kada su dovoljno velika da mogu da pravilno sarađuju tokom testa.

Kada treba zakazati pregled pulmologa i spirometriju?

Pregled se preporučuje u sledećim situacijama:

• Učestali ili dugotrajan kašalj, naročito noću
• Otežano disanje ili zaduvanost pri fizičkoj aktivnosti
• Šištanje ili sviranje u grudima
• Učestale respiratorne infekcije
• Porodična istorija astme ili alergija
• Dugotrajan kašalj nakon preležane infekcije

Pulmolog će na osnovu simptoma, kliničkog pregleda i rezultata spirometrije doneti procenu o eventualnoj terapiji ili daljem praćenju.

Kako izgleda pregled i testiranje?

Pregled kod pulmologa uključuje razgovor sa roditeljima i detetom, klinički pregled disajnih puteva i, po potrebi, dodatne analize. Spirometrija se sprovodi tako što dete duboko udahne, a zatim snažno i brzo izdahne kroz usnik povezan sa aparatom koji meri protok vazduha.

Test traje nekoliko minuta i potpuno je bezbedan. Većina dece ga dobro podnosi, posebno uz uputstvo i ohrabrenje osoblja koje je naviknuto da radi sa najmlađima.

Zašto je rana dijagnostika važna?

Respiratorne tegobe kod dece ne treba ignorisati, jer nelečena ili pogrešno tretirana stanja mogu uticati na svakodnevno funkcionisanje deteta, kvalitet sna, fizičku aktivnost, pa čak i razvoj plućne funkcije. Precizna dijagnoza omogućava pravovremeno lečenje, bolje upravljanje simptomima i sprečavanje pogoršanja.

Zaključak

Ako vaše dete ima probleme sa disanjem, čestim kašljem ili sumnjate na alergijsku astmu, pregled pulmologa i spirometrija mogu biti ključni koraci u postavljanju dijagnoze i planiranju terapije. Naš tim lekara stoji vam na raspolaganju za sva pitanja i detaljan pregled — jer zdrav dah znači zdrav rast i bezbrižno detinjstvo.

Zdravlje srca je temelj dobrog opšteg stanja organizma, čak i u najranijem uzrastu.

Iako se kardiološki problemi najčešće vezuju za odrasle, srčane anomalije mogu biti prisutne i kod beba, dece i adolescenata.

Zato je važno da roditelji prepoznaju situacije kada je preporučljivo obaviti pregled kod dečjeg kardiologa, kao i da razumeju značaj ultrazvuka srca – EHO (ehokardiografije) u dijagnostici i praćenju stanja srca kod dece.

Kada je potrebno zakazati pregled kod dečjeg kardiologa?

Pregled kod kardiologa se preporučuje:

• Ako pedijatar čuje šum na srcu
• Kod sumnje na urođene srčane mane
• Ako dete ima često ubrzan rad srca (palpitacije), vrtoglavice ili gubitke svesti
• Ako se brzo zamara, zadiše ili se znoji pri minimalnom naporu
• Ako dete ima plavičaste usne ili prste
• Pre bavljenja sportom (sportski pregled)
• Ako postoji porodična istorija srčanih bolesti

Kod beba, pregled je često potreban ako su rođene prevremeno, sa niskom telesnom masom, ili su imale probleme sa disanjem nakon porođaja.

Šta je EHO srca (ehokardiografija)?

EHO srca je bezbolan, neinvazivan ultrazvučni pregled kojim se procenjuje struktura i funkcija srca. Ovaj pregled omogućava lekaru da vidi:

• Oblik i veličinu srčanih komora i pretkomora
• Da li postoje defekti u pregradama srca (septalni defekti)
• Funkciju zalistaka
• Protok krvi kroz srce i velike krvne sudove

Pregled traje između 15 i 30 minuta, potpuno je bezbedan i može se raditi u bilo kom uzrastu – od prvih dana života nadalje.

Kako izgleda pregled kod dečjeg kardiologa?

Pregled obično započinje razgovorom sa roditeljima i detetom, uzimaju se podaci o simptomima i porodičnoj istoriji. Zatim se radi:

• Klinički pregled srca (slušanje srca stetoskopom)
• Merenje pulsa i pritiska
• EKG (elektrokardiogram) – snimanje električne aktivnosti srca
• EHO srca – ultrazvučni pregled

Kardiolog na osnovu nalaza donosi zaključak da li je sve u redu ili je potrebno dalje praćenje, terapija ili dodatne analize.

Da li se srčani problemi kod dece mogu lečiti?

Mnoge srčane smetnje kod dece su benigne i ne zahtevaju lečenje – na primer, funkcionalni šumovi koji nestaju kako dete raste. S druge strane, ako postoji urođena mana ili poremećaj ritma, pravovremena dijagnoza omogućava lečenje, bilo terapijom ili, u ređim slučajevima, hirurškim putem.

Rana dijagnostika je ključna za uspešno upravljanje srčanim bolestima i za sprečavanje komplikacija u budućnosti.

Zaključak

Pregled dečjeg kardiologa i EHO srca su dragocene metode za procenu zdravlja srca kod dece, bez obzira na to da li postoji konkretan simptom ili se radi o preventivnom pregledu. Ako vaše dete ima simptome kao što su ubrzano disanje, zamaranje, šum na srcu ili učestale vrtoglavice, ne oklevajte da potražite savet stručnjaka.

Rana provera znači sigurnost i mir za vas i zdrav početak za vaše dete. Ako imate dilemu da li je pregled potreban – konsultujte se sa našim timom i zakažite termin u našoj klinici.

Tu smo da odgovorimo na sva vaša pitanja i pružimo stručnu, nežnu i temeljnu brigu o srcu vaše dece.

Tortikolis kod beba je stanje u kojem je bebin vrat nagnut na jednu stranu, dok je brada okrenuta ka suprotnoj.

Najčešće se javlja u prvim nedeljama ili mesecima života i može izazvati zabrinutost kod roditelja, posebno ako dete stalno okreće glavu samo u jednom pravcu ili preferira dojenje sa jedne strane.

Dobra vest je da se tortikolis kod beba u većini slučajeva uspešno rešava uz ranu dijagnozu, blagu korekciju i jednostavne vežbe.

Uzroci tortikolisa kod beba

Najčešći oblik je kongenitalni mišićni tortikolis, koji nastaje zbog skraćenja ili zategnutosti sternokleidomastoidnog mišića – dugog mišića koji povezuje lobanju sa ključnom kosti i grudnom kosti. Do toga može doći:

• Tokom porođaja, zbog pritiska ili nepravilnog položaja

• U materici, ako beba ima ograničen prostor (npr. blizanačka trudnoća)

• Usled mišićnog hematoma nakon porođajne traume

Ređe se javlja neurološki ili koštani tortikolis, koji zahteva dodatnu dijagnostiku.

Kako prepoznati tortikolis kod bebe?

• Beba stalno naginje glavu u jednu stranu

• Brada je okrenuta ka suprotnoj strani

• Ograničeno okretanje glave

• Pljosnatost (asimetrija) zadnjeg dela glave (plagiocefalija) usled stalnog oslanjanja na jednu stranu

• Poteškoće pri dojenju sa jedne dojke

Ukoliko roditelji primete ove znake, preporučuje se pregled kod pedijatra i fizijatra ili dečijeg fizioterapeuta.

Zašto je važno reagovati na vreme?

Ako se tortikolis ne tretira, može doći do:

• Asimetričnog razvoja lobanje

• Problema sa držanjem tela

• Poteškoća u razvoju vida i koordinacije

Zato je rana intervencija ključ uspešnog tretmana.

Vežbe za korekciju tortikolisa kod beba

Vežbe se sprovode u dogovoru sa stručnjakom, a roditelji ih mogu raditi kod kuće nekoliko puta dnevno. Osnovne vežbe uključuju:

1. Blago istezanje

Polako i nežno okrećite bebinu glavu ka strani koju inače izbegava. Držite u tom položaju 5–10 sekundi ako beba to dozvoljava. Sve raditi polako i bez forsiranja.

2. Položaji u toku igre

• Postavite igračke ili ogledalce na stranu koju beba izbegava kako biste je podstakli da okreće glavu u tom pravcu

• Tokom nošenja bebe, nosite je tako da mora gledati ka svojoj slabijoj strani

3. Tummy time (ležanje na stomaku)

Višestruko koristan, jer jača vratne i leđne mišiće i podstiče simetričan razvoj. Počnite sa nekoliko minuta dnevno i postepeno povećavajte.

Kada očekivati poboljšanje?

U većini slučajeva, uz redovne vežbe i korekciju položaja, napredak se vidi već nakon nekoliko nedelja. Većina beba se potpuno oporavi do uzrasta od 6 meseci.

Zaključak

Tortikolis kod beba je čest, ali najčešće prolazan problem koji se uspešno rešava uz jednostavne vežbe i pravilan pristup.

Ključ leži u ranom prepoznavanju i blagovremenom angažovanju stručnjaka.

Ako primetite da beba naginje glavu u jednu stranu ili ima ograničenu pokretljivost vrata, obratite se svom pedijatru ili fizioterapeutu za savet i smernice za vežbe kod kuće.

Razvoj govora je individualan, ali postoje okvirne razvojne faze koje pomažu roditeljima i stručnjacima da procene da li dete napreduje u skladu sa svojim uzrastom.

Kašnjenje u razvoju govora je jedna od najćešćih briga roditelja u ranom detinjstvu, a rana intervencija igra ključnu ulogu u prevazilaženju poteškoća.

Važno je razlikovati “tiho dete” koje prosto sporije razvija govor od deteta koje ima izražene jezičke ili govorne poteškoće koje zahtevaju stručnu pomoć.

Kada se govori o kašnjenju u govoru?

Kašnjenje u govoru podrazumeva da dete ne koristi ili ne razume govor u skladu sa svojim uzrastom. Ovo može obuhvatati i izražajne sposobnosti (koliko dete govori), i receptivne (koliko razume).

Neka opšta pravila razvoja govora:

• Do 12 meseci: dete reaguje na zvuke, gleda u pravcu govora, izgovara slogove (ba-ba, ma-ma)

• Do 18 meseci: koristi nekoliko reči, imenuje poznate osobe i predmete

• Do 2 godine: kombinuje dve reči u jednostavne rečenice, koristi oko 50 reči

• Do 3 godine: koristi jednostavne rečenice, većina govora razumljiva roditeljima

Ako dete ne dostigne ove faze u predviđeno vreme, preporučuje se konsultacija sa logopedom.

Najćešći znaci kašnjenja u govoru

• Ne izgovara nijednu reč do 16-18 meseci

• Ne kombinuje reči do 2. godine

• Ne razume jednostavne naloge (“Daj mi loptu”)

• Koristi ograničen broj reči ili ne stvara rečenice

• Ima često nerazumljiv govor čak i za roditelje

• Ne pokazuje interesovanje za komunikaciju ili igru

Uzroci kašnjenja u govoru

• Nasledni faktori

• Višejezično okruženje (ponekad uspori početni razvoj, ali se kasnije izjednači)

• Hronične infekcije uha koje utiču na sluh

• Neurološki ili razvojni poremećaji (npr. autizam)

• Nedovoljna stimulacija u okruženju

Kada se obratiti logopedu?

Roditelji ne treba da “čekaju da prođe samo od sebe” ako primete kašnjenje. Savetuje se kontakt sa logopedom:

• Ako dete ne govori do 18 meseci

• Ako dete ne kombinuje reči do 2. godine

• Ako dete ne razume govorne naloge

• Ako govor ne napreduje uprkos stimulaciji

• Ako postoji bilo kakva sumnja na slabljenje sluha ili neurološke poteškoće

Kako logoped može pomoći?

Logoped sprovodi procenu govorno-jezičkog razvoja i predlaže individualizovan plan rada. Tretmani mogu uključivati:

• Stimulaciju razumevanja i izražavanja

• Vežbe artikulacije i izgovora

• Razvoj rečenice i širenje vokabulara

• Savete za roditelje kako da kod kuće podstaknu govor

Rad je najefikasniji kada se sprovodi kroz igru, uz strpljenje i kontinuitet.

Zaključak

Kašnjenje u govoru nije retkost i u mnogim slučajevima može se uspešno prevazići uz adekvatnu podršku. Ključ je u ranom prepoznavanju i pravovremenom uključivanju stručnjaka.

Ako imate i najmanju sumnju da dete kasni sa govorom, najbolje je obratiti se logopedu. Rana intervencija znači bolje rezultate i manje stresa za dete i porodicu.

Ultrazvuk kukova kod beba je neinvazivna, bezbedna i pouzdana dijagnostička metoda kojom se procenjuje razvoj kukova u najranijem uzrastu. Ovaj pregled je ključan za rano otkrivanje razvojnog poremećaja kuka, poznatog kao razvojna displazija kuka (DDH).

Displazija kuka podrazumeva nerazvijenost zglobnih struktura kuka i, ako se ne otkrije i ne leči na vreme, može dovesti do trajnih posledica, hronične boli, ograničene pokretljivosti i ranog artritisa.

U Srbiji se ultrazvuk kukova rutinski radi u prva tri meseca života, najčešće oko 6. nedelje.

Kada i zašto se radi ultrazvuk kukova?

Pregled se preporučuje svim bebama, bez obzira na to da li postoji vidljiv problem. Kod određenih beba postoji povećan rizik i njima se pridaje posebna pažnja:

• Bebe čiji su članovi porodice imali problem sa kukovima

• Devojčice (displazija je češća kod devojčica)

• Bebe rođene karlično

• Bebe sa sniženim tonusom ili nejednakim pokretima nogu

Ranim ultrazvučnim pregledom moguće je detektovati čak i najmanje nepravilnosti u razvoju zgloba, što omogućava započinjanje terapije dok je kost još meka i oblik zgloba se lako može ispraviti.

Kako izgleda pregled?

Pregled traje svega nekoliko minuta i bezbolan je. Beba leži na leđima i boku dok lekar sondom ultrazvučnog aparata pregleda oba kuka. Nije potrebna posebna priprema, a može se obaviti dok beba spava ili sisa.

Na osnovu prikaza, lekar klasifikuje kukove prema Grafovoj metodi – standardizovanoj skali koja procenjuje zrelost zglobnih struktura.

Šta ako se otkrije displazija?

Ako se otkrije blaga nestabilnost ili nezrelost kuka, obično je dovoljna fizikalna terapija, praćenje i vežbe koje se sprovode kod kuće. Kod izraženijih oblika, koristi se Pavlikove remen ili abdukcione pelene koje pomažu u pravilnom razvoju zgloba.

Kod teških slučajeva može biti potrebna imobilizacija ili, veoma retko, hirurški zahvat. Važno je naglasiti da su rezultati terapije najbolji kada se sa njom započne u prvim mesecima života.

Zaključak

Ultrazvuk kukova je jednostavna i dragocena metoda kojom se obezbeđuje zdrav motorički razvoj deteta.

Rano otkrivanje i intervencija sprečavaju komplikacije i omogućavaju normalan razvoj bez potrebe za kasnijim, komplikovanijim lečenjem.

Redovan ultrazvučni pregled u najranijem uzrastu preporuka je svih pedijatara i ortopeda i jedan je od najvažnijih koraka u preventivnoj zaštiti zdravlja beba.

Ako još niste zakazali pregled, obratite se svom pedijatru ili radiologu za savet i termin.

Skolioza je stanje koje se karakteriše bočnim zakrivljenjem kičme, najčešće u obliku slova „S“ ili „C“.

Može se razviti u bilo kom uzrastu, ali se najčešće javlja kod dece tokom perioda ubrzanog rasta – adolescencije.

U većini slučajeva, skolioza je blaga i ne izaziva značajne smetnje, ali ako se ne prepozna i ne prati na vreme, može napredovati i uticati na držanje, samopouzdanje, pa čak i na plućnu funkciju.

U ovom tekstu objasnićemo koji su simptomi skolioze kod dece i adolescenata, kako se dijagnostikuje i koje su mogućnosti tretmana.

Šta uzrokuje adolescentnu skoliozu?

Kod više od 80% slučajeva, uzrok skolioze kod adolescenata je idiopatski, što znači da nije poznat tačan razlog nastanka. Genetski faktori mogu igrati ulogu, jer se često javlja u porodicama.

Manje često, skolioza može biti:

• Neuromuskularna (povezana sa stanjima poput cerebralne paralize ili mišićne distrofije)

• Kongenitalna (nastaje zbog abnormalnosti u razvoju pršljenova u materici)

Simptomi skolioze kod adolescenata

Skolioza često ne izaziva bol, zbog čega može proći neprimećeno sve dok zakrivljenje ne postane vidljivo. Najčešći znaci uključuju:

• Nejednak položaj ramena (jedno rame je više od drugog)

• Asimetrija lopatica

• Jedna strana karlice izgleda izdignuto

• Nejednaka dužina ruku kada se dete nagne napred

• Odeća ne „stoji ravno“

• Blago povijeno držanje ili naginjanje tela u stranu

Ako se ne leči, veće zakrivljenje može izazvati:

• Bol u leđima

• Ograničenje pokretljivosti

• Probleme sa disanjem u teškim slučajevima

Kako se dijagnostikuje skolioza?

Dijagnozu postavlja lekar na osnovu:

• Fizičkog pregleda – Klasičan test je „Adamov test“ pri kome se dete sagne napred, a lekar posmatra eventualne asimetrije.

• Skoliozometar – Koristi se za procenu ugla zakrivljenja.

• RTG snimak kičme – Precizno meri ugao skolioze (Cobb-ov ugao) i određuje težinu zakrivljenja.

Tretman adolescentne skolioze

Tretman zavisi od:

• Stepena zakrivljenja

• Uzrasta deteta

• Potencijala za dalji rast

• Simptoma i funkcionalnog uticaja

1. Posmatranje (praćenje)

Za blage krivine (manje od 20 stepeni) koje ne napreduju, najčešće je dovoljno redovno praćenje svakih 6 meseci dok traje rast.

2. Nošenje ortoze (korektivni mider)

Preporučuje se za umerene krivine (uglavnom 20–40 stepeni) kod dece koja još uvek rastu. Najpoznatiji tipovi su:

• Boston mider

• Chêneau mider

Cilj ortoze je sprečiti dalje pogoršanje, a ne ispraviti postojeće zakrivljenje.

3. Fizikalna terapija i specifične vežbe

Metode kao što su Schroth terapija koriste se za jačanje mišića, korekciju držanja i poboljšanje kontrole tela. Vežbe se individualno prilagođavaju svakom detetu.

4. Hirurški tretman

Razmatra se kod teških krivina (obično preko 45–50 stepeni) ili ako se zakrivljenje brzo pogoršava. Cilj operacije je stabilizacija kičme i sprečavanje daljeg iskrivljenja, najčešće uz korišćenje metalnih šipki i šrafova.

Da li skolioza utiče na kvalitet života?

Većina adolescenata sa blagom ili umerenom skoliozom vodi potpuno normalan život. Međutim, u ozbiljnijim slučajevima, skolioza može uticati na fizičku aktivnost, samopouzdanje i svakodnevno funkcionisanje, posebno ako nije na vreme prepoznata.

Zaključak

Skolioza kod adolescenata i dece je česta, posebno u periodu brzog rasta.

Rano prepoznavanje i adekvatna procena zakrivljenja ključni su za sprečavanje daljeg pogoršanja.

Uz odgovarajuću kombinaciju praćenja, fizičkih vežbi, ortoza ili, u retkim slučajevima, operacije – većina dece sa skoliozom ima dobre prognoze i kvalitetan život.

Ako primetite promene u držanju kod svog deteta, posavetujte se sa pedijatrom ili fizijatrom kako bi se na vreme preduzele odgovarajuće mere.

Kila (hernija) kod dece je stanje u kojem deo creva ili masnog tkiva izlazi kroz slabije mesto u trbušnom zidu. Iako može delovati zabrinjavajuće, većina kila kod dece je bezbolna i lako se leči.

Ipak, važno je na vreme prepoznati simptome i znati kada je operacija neophodna.

Vrste kila kod dece

Kod dece se najčešće javljaju dve vrste kile:

• Ingvinalna kila (preponska) – Najčešća kod novorođenčadi, naročito kod dečaka. Nastaje kada crevo ili deo trbušne maramice protrči kroz preponski kanal.

• Umbilikalna kila (pupčana) – Pojavljuje se oko pupka kada trbušni mišići ne zarastu u potpunosti nakon rođenja.

Ređe, mogu se javiti i:

• Femoralna kila – Ispod preponskog kanala, češća kod devojčica.

• Epigastrična kila – Između pupka i grudne kosti.

Zašto nastaje kila kod dece?

Kile kod dece su obično urođene, što znači da su prisutne od rođenja. Do njih dolazi kada se trbušni zid ne zatvori u potpunosti u fetalnom periodu. Tokom razvoja bebe u materici, određeni prolazi u telu (kao što je preponski kanal kod dečaka) bi trebalo da se zatvore, ali ponekad ostanu otvoreni, stvarajući slabost kroz koju sadržaj trbušne duplje može protrnuti.

Faktori rizika uključuju:

• Prevremeni porođaj

• Naslednu sklonost

• Veći napor prilikom plača, kašljanja ili naprezanja

Simptomi kile kod dece

Najčešće, kila se manifestuje kao mekana, bezbolna izbočina koja postaje uočljivija kada dete plače, kašlje ili se napreže, a smanjuje se ili nestaje u stanju mirovanja.

Simptomi koje treba pratiti:

• Izbočina u preponskom ili pupčanom delu

• Izbočina koja se povećava kada beba plače ili se napreže

• Ponekad bol ili nelagodnost (češće kod starije dece)

Ako se izbočina ne povlači ili postane čvrsta, bolna i ne može se potisnuti, to može ukazivati na uklještenu kilu(inkarceraciju), što zahteva hitnu medicinsku pomoć.

Kada je potrebna operacija kile?

Ingvinalna kila

Uvek se operiše jer se ne povlači spontano i ima visok rizik od uklještenja. Čim se postavi dijagnoza, planira se hirurška intervencija, čak i ako dete nema simptome.

Umbilikalna kila

Većina se povlači spontano do treće ili četvrte godine života. Operacija se preporučuje ako:

• Kila ne nestane do 4. ili 5. godine

• Je veoma velika

• Izaziva nelagodnost ili se pogoršava

Uklještena kila

Hitna operacija je neophodna ako:

• Kila postane bolna i tvrda

• Dete povraća, odbija hranu, ima nadut stomak

• Se izbočina ne vraća u trbušnu duplju čak ni u ležećem položaju

Kako izgleda operacija kile kod dece?

Operacija kile kod dece je rutinska procedura i obično traje manje od sat vremena. Radi se u opštoj anesteziji, a dete se često otpušta kući istog dana.

Tokom zahvata:

• Kila se vraća u trbušnu duplju

• Otvor se zatvara šavovima (bez mrežice kod male dece)

Oporavak je brz – većina dece se vraća normalnim aktivnostima u roku od nekoliko dana.

Da li se kila može sprečiti?

Kile koje se javljaju kod dece uglavnom su posledica razvoja tokom trudnoće i ne mogu se sprečiti. Međutim, redovno praćenje i blagovremena intervencija mogu sprečiti komplikacije.

Zaključak

Kila kod dece je česta i najčešće bezopasna pojava, ali je važno pratiti simptome i znati kada je potrebna operacija.

Pravovremena dijagnoza i tretman pružaju najbolji ishod i brzo olakšanje.

Ako primetite izbočinu kod vašeg deteta, obratite se pedijatru ili dečjem hirurgu za procenu i dalje korake.

Alergije kod dece postaju sve učestaliji zdravstveni problem i mogu značajno uticati na kvalitet života deteta i roditelja.

Alergijska reakcija je preteran odgovor imunog sistema na inače bezopasne supstance iz okoline, poznate kao alergeni. Iako su alergije često blage, neke mogu izazvati ozbiljne reakcije koje zahtevaju hitnu medicinsku pomoć.

U ovom tekstu objasnićemo najčešće vrste alergija kod dece, kako ih prepoznati i koje su mogućnosti tretmana i prevencije.

Šta su alergije i zašto nastaju?

Alergija je preterana reakcija imunog sistema na određene supstance iz okruženja. Kada telo deteta prepozna alergen kao pretnju, oslobađa histamin i druge hemikalije koje izazivaju upalne reakcije.

Alergije su često nasledne – ako jedan roditelj ima alergiju, dete ima povećan rizik da je razvije. Međutim, i faktori iz okoline igraju značajnu ulogu u njihovom nastanku.

Najčešće vrste alergija kod dece

Alergije kod dece mogu se podeliti u nekoliko glavnih kategorija:

1. Respiratorne alergije

• Alergijski rinitis (polenska kijavica) – Uzrokuje simptome poput kijanja, zapušenog nosa, svraba u očima i curenja iz nosa. Najčešći uzrok su poleni biljaka.

• Alergijska astma – Hronično zapaljenje disajnih puteva koje može izazvati otežano disanje, kašalj, zviždanje u plućima (wheezing) i osećaj stezanja u grudima.

• Alergija na grinje, prašinu i dlaku kućnih ljubimaca – Izaziva simptome slične polenskoj alergiji.

2. Alergije na hranu

Najčešći alergeni u ishrani dece su:

• Mleko i mlečni proizvodi (alergija na proteine kravljeg mleka)

• Jaja

• Orašasti plodovi (orasi, lešnici, bademi, kikiriki)

• Riba i morski plodovi

• Pšenica i gluten

• Soja

Simptomi alergije na hranu mogu varirati od blagih osipa i probavnih tegoba do ozbiljnih reakcija poput anafilakse.

3. Kožne alergije

• Atopijski dermatitis (ekcem) – Hronična kožna bolest koja se manifestuje suvom, crvenom i svrbljivom kožom.

• Urtikarija (koprivnjača) – Crveni osip sa jakim svrabom koji može biti posledica alergena iz hrane, lekova ili uboda insekata.

• Kontaktni dermatitis – Upala kože izazvana direktnim kontaktom sa alergenom (npr. nikal u nakitu, parfemi, deterdženti).

4. Alergije na ubode insekata

Određeni insekti, poput pčela i osa, mogu izazvati ozbiljne alergijske reakcije kod dece. U najtežim slučajevima, može doći do anafilaktičkog šoka.

5. Alergije na lekove

Najčešće reakcije se javljaju na antibiotike (posebno penicilin), antiinflamatorne lekove (ibuprofen, aspirin) i vakcine.

Kako prepoznati alergije kod dece?

Simptomi alergija zavise od vrste alergena i mogu uključivati:

• Respiratorni simptomi: Kijanje, zapušen nos, kašalj, otežano disanje, svrab u grlu.

• Kožne reakcije: Osip, crvenilo, svrab, koprivnjača.

• Digestivni simptomi: Mučnina, povraćanje, dijareja, bol u stomaku.

• Anafilaktička reakcija: Oticanje lica i grla, otežano disanje, ubrzan puls, vrtoglavica – stanje koje zahteva hitnu medicinsku pomoć!

Dijagnostika alergija kod dece

Ako roditelji sumnjaju na alergiju kod deteta, važno je obaviti pregled kod pedijatra ili alergologa. Dijagnostika može uključivati:

• Kožne alergijske testove – Kap alergena se nanosi na kožu i prati reakcija.

• Krvne analize (IgE testovi) – Merenje nivoa specifičnih antitela za alergene.

• Eliminaciona dijeta – U slučaju sumnje na alergiju na hranu, određena namirnica se izbacuje iz ishrane.

• Provokacioni testovi – Testiranje unosa sumnjivog alergena pod nadzorom lekara.

Tretman alergija kod dece

Tretman zavisi od vrste i težine alergijske reakcije:

1. Izbegavanje alergena – Najbolji način upravljanja alergijama jeste izbegavanje supstanci koje izazivaju reakciju.

2. Antihistaminici – Lekovi koji blokiraju histamin i smanjuju simptome alergija (npr. loratadin, cetirizin).

3. Kortikosteroidne kreme – Koriste se kod kožnih alergija za smanjenje upale i svraba.

4. Bronhodilatatori i inhalacioni steroidi – Primena kod alergijske astme.

5. Adrenalin (epinefrin) – Koristi se u slučaju anafilaktičke reakcije (EpiPen autoinjektor).

6. Imunoterapija (hiposenzibilizacija) – Dugotrajna terapija za smanjenje osetljivosti na alergene.

Prevencija alergija kod dece

Iako se alergije ne mogu uvek sprečiti, postoje načini da se smanji njihov rizik:

• Dojenje – Majčino mleko jača imuni sistem bebe.

• Postepeno uvođenje čvrste hrane – Kako bi se smanjila mogućnost razvoja alergija na hranu.

• Održavanje higijene, ali bez preterane sterilnosti – Preterano čist okruženje može povećati rizik od alergija.

• Izbegavanje izlaganja duvanskom dimu – Povećava rizik od respiratornih alergija.

• Praćenje porodične anamneze – Ako roditelji imaju alergije, dete bi trebalo redovno kontrolisati kod alergologa.

Zaključak

Alergije kod dece su česte, ali uz pravilnu dijagnozu i terapiju mogu se uspešno kontrolisati.

Roditelji treba da budu informisani o simptomima i načinima prevencije, a u slučaju ozbiljnih reakcija, važno je odmah potražiti medicinsku pomoć.

Ako sumnjate da vaše dete ima alergiju, najbolje je da se konsultujete sa pedijatrom ili alergologom kako biste dobili tačnu dijagnozu i preporučeni tretman.