Blog

Topli meseci donose više vremena u prirodi, ali i veću verovatnoću susreta sa krpeljima. Deca su posebno podložna ujedom krpelja zbog igre u travi, šumi i parkovima.

Kada dođe do ujeda, roditelji često nisu sigurni kako da reaguju. Prvi i najvažniji savet jeste: uvek se obratite lekaru — dečiji pedijatar ili infektolog najbolje zna kako postupiti.

Kako dete može dobiti krpelja?

Krpelji se najčešće nalaze u travi, niskom rastinju i šumskim predelima. Aktivni su tokom proleća i leta, posebno nakon kišnih dana.

Dete može “pokupiti” krpelja dok se igra napolju, bez obzira na to da li je u šumi ili gradskom parku. Krpelji se zakače za kožu i hrane se krvlju, što može trajati satima ili danima ako se ne primete.

Zašto ne treba sami skidati krpelja?

Mnogi roditelji instinktivno pokušaju sami da uklone krpelja. Ipak, važno je znati da nepravilno uklanjanje može povećati rizik od infekcije.

Ako se telo krpelja pokida, deo koji ostane u koži može izazvati lokalnu reakciju ili čak infekciju. Takođe, nepravilno vađenje može povećati verovatnoću prenošenja bolesti, jer krpelj može izlučiti više potencijalno zaraženog sadržaja ako se stiska ili izvlači na pogrešan način.

Zato je preporučljivo da se uvek obratite lekaru koji će uz pomoć specijalnog instrumenta pažljivo i bezbedno ukloniti krpelja.

Koje bolesti krpelji mogu preneti?

Krpelji su prenosioci ozbiljnih infekcija. Najčešće bolesti koje mogu preneti su:

• Lajmska bolest (borelioza)
• Virusni meningoencefalitis (u nekim područjima)
• Erlihioza i anaplazmoza (ređe)

Simptomi ovih bolesti se ne javljaju odmah, već nakon nekoliko dana ili nedelja. Najčešći znaci upozorenja uključuju:

• Crvenilo ili osip oko mesta ujeda (pogotovo kružni osip kod lajmske bolesti)
• Povišena temperatura
• Umor, malaksalost
• Bolovi u mišićima i zglobovima
• Glavobolja

Kada potražiti lekarsku pomoć?

Uvek treba potražiti pomoć čim primetite krpelja na telu deteta, čak i ako je on već otpao. Takođe, obratite se pedijatru ako primetite bilo koji od navedenih simptoma u danima nakon ujeda.

Lekar može odlučiti da je potrebno testiranje, praćenje deteta ili preventivna terapija, u zavisnosti od mesta ujeda, trajanja kontakta i lokalne epidemiološke situacije.

Zaključak

Ujedi krpelja kod dece nisu retkost, ali uz pravovremenu i stručnu reakciju, moguće je sprečiti komplikacije. Ne preduzimajte vađenje sami kod kuće — prepustite to lekaru koji će obaviti proceduru sigurno i stručno.

Zakažite pregled u našoj ordinaciji i obezbedite svom detetu pouzdanu i stručnu negu u slučaju ujeda krpelja.

Lapizacija kapilara je jednostavna i efikasna procedura koja se koristi za zaustavljanje učestalog krvarenja iz nosa kod dece. Ovu intervenciju obavlja dečiji ORL specijalista (otorinolaringolog), kada su krvarenja česta i kada ne pomažu druge metode kao što su ovlaživači ili lokalne kreme.

Kada je potrebna lapizacija?

U nosu, posebno u prednjem delu nosne pregrade, nalazi se mreža sitnih krvnih sudova (kapilara) koja je kod dece veoma osetljiva. Krvarenje najčešće nastaje zbog:

• Suvoće nosa (posebno tokom grejne sezone)
• Učestalog brisanja nosa ili čeprkanja
• Infekcija gornjih disajnih puteva
• Alergija koje iritiraju sluzokožu

Ako se krvarenje ponavlja često i dolazi iz istog mesta, lekar može preporučiti lapizaciju kao rešenje.

Kako izgleda procedura?

Lapizacija se obavlja ambulantno i traje samo nekoliko minuta. Nakon što se nos lokalno anestezira, lekar nanosi štapić sa hemijskim sredstvom (najčešće srebro-nitrat) direktno na kapilar koji krvari. Ovo sredstvo zatvara kapilar i sprečava dalje krvarenje.

Procedura je bezbedna i ne ostavlja trajne posledice. Može izazvati blagi osećaj peckanja, ali deca je generalno dobro podnose.

Šta nakon lapizacije?

Nakon intervencije, savetuje se da dete:

• Ne dira nos barem 24 sata
• Izbegava napor i sport taj dan
• Koristi fiziološki rastvor za ovlaživanje nosne sluzokože
• Izbegava suve i zadimljene prostore

Lekar će zakazati kontrolni pregled da se proveri efekat procedure i da li je potrebna dodatna terapija.

Zaključak

Lapizacija kapilara je siguran i efikasan način da se reši učestalo krvarenje iz nosa kod dece. Ako vaše dete ima česte epizode krvarenja, obratite se ORL specijalisti.

Zakažite pregled u našoj klinici i omogućite svom detetu stručnu procenu i pravovremenu pomoć.

Endoskopija nosa je dijagnostička procedura koja omogućava lekaru da detaljno pregleda unutrašnjost nosa i nazofarinksa (gornji deo ždrela) kod deteta pomoću tanke, fleksibilne kamere.

Ovaj pregled obavlja ORL specijalista (otorinolaringolog) i koristi se za tačno postavljanje dijagnoze kod različitih problema sa disanjem, sekretom iz nosa ili učestalim infekcijama.

Kada se preporučuje endoskopija nosa?

Pregled se najčešće preporučuje u sledećim situacijama:

• Učestale infekcije gornjih disajnih puteva
• Hronična zapušenost nosa ili disanje na usta
• Sumnja na uvećane adenoide (treći krajnik)
• Sekret koji se sliva niz grlo
• Krvarenje iz nosa nepoznatog uzroka

Endoskopija je naročito korisna kada je potrebno doneti odluku o eventualnom uklanjanju trećeg krajnika.

Kako izgleda pregled?

Pregled se izvodi u ORL ordinaciji i traje svega nekoliko minuta. Dete sedi ili leži, a nos se najpre tretira sprejom sa blagim anestetikom kako bi postupak bio što udobniji. Kroz nozdrvu se pažljivo uvodi tanka kamera koja prenosi sliku na ekran, pa lekar odmah vidi sve potrebne detalje.

Pregled nije bolan, ali može biti neprijatan za malu decu, pa se u nekim slučajevima kod mlađih uzrasta sprovodi u kraćoj sedaciji.

Da li je endoskopija bezbedna?

Da, endoskopija nosa je bezbedna i rutinska procedura, bez zračenja. Ne ostavlja posledice i ne zahteva oporavak. Dete može odmah nakon pregleda da se vrati uobičajenim aktivnostima.

Zaključak

Endoskopski pregled nosa kod dece je brz, precizan i bezbedan način da se otkriju razlozi za česte respiratorne tegobe i pravilno usmeri dalji tok lečenja.

Zakažite pregled kod ORL specijaliste u našoj klinici i obezbedite svom detetu stručnu procenu i adekvatnu terapiju.

Disleksija je specifični poremećaj u učenju koji se najčešće ispoljava kroz poteškoće u čitanju, pisanju i pravopisu, i nije povezana sa inteligencijom deteta.

Deca sa disleksijom često imaju normalne ili natprosečne intelektualne sposobnosti, ali se suočavaju sa izazovima u savladavanju školskog gradiva zbog razlika u načinu na koji njihov mozak obrađuje informacije.

Prvi korak u prepoznavanju i podršci često uključuje konsultaciju sa logopedom.

Kako prepoznati disleksiju kod dece?

Znakovi disleksije mogu biti različiti u zavisnosti od uzrasta deteta:

• U predškolskom uzrastu: kašnjenje u razvoju govora, teškoće u rimovanju, zamena sličnih zvukova
• U mlađem školskom uzrastu: sporo i neprecizno čitanje, problemi u razumevanju pročitanog, preskakanje ili dodavanje slova
• Teškoće u pisanju i pravopisu, konfuzija između sličnih slova (npr. b-d, p-q)
• Izbegavanje aktivnosti koje uključuju čitanje ili pisanje

Važno je naglasiti da rana procena i identifikacija igraju ključnu ulogu u daljoj podršci detetu.

Koje metode podrške postoje?

Deca sa disleksijom imaju koristi od specijalizovanih pristupa u učenju koji se prilagođavaju njihovim potrebama:

• Rad sa stručnjacima za specifične poremećaje u učenju
• Primena multisenzornih metoda (korišćenje vida, sluha i pokreta u učenju)
• Individualizovani nastavni planovi i podrška školskog psihologa
• Ohrabrivanje i emocionalna podrška roditelja i nastavnika

Zaključak

Disleksija ne sme biti prepreka za uspeh deteta, već izazov koji se može prevazići uz razumevanje i odgovarajuću podršku. Rana dijagnoza i pravovremeno uključivanje stručnjaka čine veliku razliku.

Ako sumnjate da vaše dete ima teškoće u čitanju i pisanju, razgovarajte sa pedijatrom, logopedom ili psihologom.

Zakažite pregled u našoj klinici gde se brinemo o svakom detetu pažljivo, stručno i sa puno razumevanja. Prava podrška u pravo vreme može značajno poboljšati detetovo samopouzdanje i školski uspeh.

EpiPen je autoinjektor koji sadrži epinefrin (adrenalin) i koristi se kao prva pomoć kod teških alergijskih reakcija, poznatih kao anafilaksija.

Ove reakcije mogu nastupiti iznenada nakon kontakta sa alergenima kao što su hrana (kikiriki, mleko, jaja), ubod insekta, lekovi ili lateks. Kod dece sa poznatim alergijama, alergolog može preporučiti nošenje EpiPena uvek pri sebi.

Kada se koristi EpiPen?

EpiPen se koristi odmah pri pojavi znakova anafilaksije:

• Otežano disanje
• Oticanje usana, jezika ili grla
• Iznenadni osip, svrab, crvenilo
• Vrtoglavica, slab puls ili gubitak svesti

Ubrizgavanje se vrši u spoljašnju stranu butine, kroz odeću ako je potrebno, i deluje u roku od nekoliko minuta.

Zašto je važno imati EpiPen kod dece?

Kod dece sa visokim rizikom od anafilaktičke reakcije, pravovremena primena EpiPena može spasiti život. Nakon primene, dete se odmah upućuje u najbližu zdravstvenu ustanovu, čak i ako se simptomi povuku.

Roditelji, staratelji i školsko osoblje treba da budu obučeni kako se EpiPen koristi, kao i da redovno proveravaju rok trajanja uređaja.

Zaključak

EpiPen je ključni deo terapije za decu sa teškim alergijama. Ako vaše dete ima dijagnostikovan rizik od anafilaksije, važno je da se konsultujete sa alergologom i obezbedite EpiPen.

Zakažite pregled i razgovarajte sa našim timom o prevenciji i pravovremenoj reakciji.

Prime Medical Kids obezbeđuje EpiPen u skladu sa najvišim standardima bezbednosti dece.

Fimoza je stanje u kojem se kožica (prepucijum) na penisu ne može prevući preko glansa (glavića). Kod novorođenčadi i male dece ovo je potpuno fiziološko stanje, ali ako se zadrži i nakon treće godine života ili izaziva tegobe, može biti potrebno lečenje.

Jedna od najčešćih metoda za rešavanje problema fimoze jeste adhezioliza prepucijuma. Ovaj postupak se najčešće sprovodi kod dece u ambulanti, a preporučuje ga dečiji urolog ili dečiji hirurg u zavisnosti od kliničke slike.

Kada se preporučuje adhezioliza prepucijuma?

Adhezioliza se preporučuje kada:

• Kožica ostaje slepljena uz glans nakon treće godine
• Postoje učestale upale (balanitis)
• Dete ima probleme sa mokrenjem (tanak mlaz, naduvavanje kožice)
• Konzervativno lečenje kremama nije dalo rezultate

Pregled kod pedijatra obično je prvi korak, nakon čega dete biva upućeno specijalisti.

Kako izgleda postupak?

Adhezioliza je jednostavan i brz zahvat koji se najčešće radi ambulantno, uz lokalnu anesteziju. Postupak podrazumeva nežno razdvajanje slepljenih slojeva prepucijuma od glavića. Nakon intervencije, roditelji dobijaju uputstva za redovno prevlačenje i primenu lokalnih masti kako bi se sprečilo ponovno slepljivanje.

Oporavak je brz, a dete može odmah da se vrati svakodnevnim aktivnostima.

Da li je potrebna operacija?

Ukoliko adhezioliza ne daje željeni rezultat ili se radi o izraženoj patološkoj fimozi, može se preporučiti cirkumcizija (operativno odstranjivanje prepucijuma). Ovu odluku donosi dečiji urolog ili hirurg nakon pregleda i procene stanja.

Zaključak

Fimoza je često prolazno stanje kod dečaka, ali kada izaziva tegobe ili se zadrži duže nego što je očekivano, adhezioliza prepucijuma predstavlja jednostavnu i efikasnu metodu lečenja.

Ako ste primetili simptome kod svog deteta, ne odlažite pregled.

Naš tim dečijih urologa i hirurga pruža stručnu negu, pažljivo praćenje i vrhunsku uslugu.

Zakažite pregled na vreme i obezbedite svom detetu pravovremenu i kvalitetnu brigu.

Ultrazvuk (eho) štitaste žlezde je bezbolan, neinvazivan i potpuno bezbedan dijagnostički pregled koji se koristi za procenu veličine, oblika i strukture štitaste žlezde.

Kod dece se ovaj pregled najčešće sprovodi kada pedijatar ili dečiji endokrinolog posumnjaju na poremećaj u radu ove važne žlezde.

Štitasta žlezda ima ključnu ulogu u rastu, razvoju i metabolizmu deteta. Promene u njenom radu mogu uticati na fizički razvoj, nivo energije, koncentraciju i opšte zdravlje deteta.

Kada se preporučuje eho štitaste žlezde kod dece?

Ultrazvuk se najčešće preporučuje u sledećim situacijama:

• Ako je štitasta žlezda opipljiva ili uvećana na pregledu
• Ako su vrednosti hormona štitaste žlezde (TSH, FT4) poremećene
• Kod sumnje na autoimunski tiroiditis (Hashimoto)
• Ako postoje porodične bolesti štitaste žlezde
• U slučaju ubrzanog ili usporenog rasta

Eho može otkriti prisustvo čvorova, cisti, upalnih promena ili promene u strukturi žlezde koje nisu uvek uočljive klinički.

Kako izgleda pregled?

Pregled se obavlja tako što dete leži na leđima, a lekar nanosi gel na vrat i ultrazvučnom sondom pregleda regiju štitaste žlezde. Ceo postupak traje 5–10 minuta, potpuno je bezbolan i ne koristi nikakvo zračenje.

Pregled se može uraditi u sklopu redovne kontrole kod endokrinologa, ili po preporuci pedijatra kada postoje simptomi ili sumnje.

Zaključak

Eho štitaste žlezde kod dece je važan alat za ranu dijagnostiku hormonalnih poremećaja i praćenje stanja žlezde. Redovan nadzor i saradnja sa stručnjacima, kao što je dečiji endokrinolog, ključni su za pravovremeno otkrivanje i lečenje potencijalnih problema.

Ako ste dobili uput za ultrazvuk ili imate sumnju, kontaktirajte naš tim i zakažite pregled.

Holter EKG, odnosno 24-časovno praćenje srčanog ritma, je dijagnostička metoda kojom se meri električna aktivnost srca tokom celog dana i noći. Kod dece, ovaj pregled se koristi kada dečiji kardiolog ili pedijatar posumnjaju na poremećaje ritma srca (aritmije), neobjašnjive vrtoglavice, ubrzan rad srca ili gubitke svesti.

Za razliku od standardnog EKG-a koji meri rad srca u trenutku, Holter pruža sveobuhvatan uvid u srčanu aktivnost tokom svakodnevnih aktivnosti deteta.

Kada se preporučuje 24-časovni Holter kod dece?

Pedijatar ili dečiji kardiolog može preporučiti Holter monitoring u sledećim slučajevima:

• Preskakanje srca ili osećaj “lupanja”
• Ubrzan ili usporen srčani ritam
• Vrtoglavice, slabost, omaglice
• Gubitak svesti (sinkopa)
• Bolovi u grudima nejasnog porekla
• Praćenje efekta terapije kod poznatih srčanih smetnji

U nekim slučajevima Holter se koristi i kao kontrola kod dece koja se bave sportom.

Kako izgleda pregled?

Holter EKG se sprovodi postavljanjem nekoliko elektroda na grudni koš deteta, koje su povezane sa malim prenosivim aparatom. Uređaj beleži srčanu aktivnost tokom 24 sata dok dete obavlja svakodnevne aktivnosti i tokom spavanja.

Roditelji dobijaju uputstva kako da vode dnevnik simptoma ili aktivnosti (npr. kada se dete igralo, plakalo, spavalo), kako bi se podaci lakše interpretirali. Nakon 24 sata, aparat se skida i podaci se analiziraju u ambulanti dečije kardiologije.

Da li je pregled neprijatan?

Holter je potpuno bezbedan i bezbolan. Nema zračenja i dete može slobodno da se kreće. Važno je da se tokom trajanja monitoringa ne kvasi aparat i da se elektroda ne skidaju. Deca se brzo naviknu na uređaj, koji je lagan i diskretan.

Zaključak

Holter EKG kod dece je korisna i neinvazivna metoda koja omogućava lekarima da precizno procene srčani ritam deteta tokom uobičajenih aktivnosti.

Ako je vaš pedijatar ili dečiji kardiolog preporučio ovaj pregled, ne brinite — postupak je jednostavan, bezbolan i može biti ključan u pravovremenom otkrivanju srčanih smetnji.

Za više informacija ili zakazivanje pregleda kod dečijeg kardiologa, kontaktirajte naš tim.

Ultrazvuk kukova je jednostavna, bezbolna i potpuno bezbedna dijagnostička metoda koja se koristi za procenu razvoja kukova kod odojčadi.

Ovaj pregled je ključan u otkrivanju razvojnog poremećaja kuka (DDH – Developmental Dysplasia of the Hip), koji se, ako se ne prepozna na vreme, može razviti u ozbiljan ortopedski problem.

U Srbiji je ultrazvuk kukova obavezan skrining i najčešće se obavlja u prvih 6 do 8 nedelja života. Pregled izvodi iskusni dečiji radiolog, a uput za ultrazvuk najčešće daje pedijatar tokom redovne kontrole.

Koje bebe treba da urade ultrazvuk kukova?

Svim bebama se preporučuje da obave ovaj pregled, ali postoji grupa beba koje spadaju u rizičnu kategoriju i kod kojih je pregled posebno važan:

• Bebe rođene karlično
• Bebe sa pozitivnom porodičnom anamnezom (roditelj ili brat/sestra imali problem sa kukovima)
• Devojčice (kod njih je učestalost displazije viša)
• Bebe sa urođenim tortikolisom ili deformitetima stopala

Kako izgleda pregled?

Pregled se obavlja u ambulanti za radiologiju. Beba se polaže na bok, a radiolog koristi ultrazvučnu sondu i gel kako bi dobio prikaz kuka u realnom vremenu. Ceo postupak traje nekoliko minuta, ne zahteva posebnu pripremu i potpuno je bezbedan, jer se ne koristi zračenje.

Ultrazvuk pokazuje da li su zglobne strukture normalno razvijene ili postoje znaci nezrelosti ili displazije.

Zašto je rana dijagnoza važna?

Razvojna displazija kuka u ranom uzrastu najčešće se može uspešno lečiti neoperativnim metodama (posebne pelene, remeni, vežbe). Ukoliko se poremećaj ne otkrije i ne leči na vreme, može doći do trajnih posledica, otežanog hoda i potrebe za operacijom u kasnijem detinjstvu.

Zato je važno da se ultrazvuk uradi blagovremeno, prema preporuci pedijatra ili u dogovoru sa specijalistom za radiologiju.

Zaključak

Ultrazvuk kukova je jednostavan i efikasan pregled koji može imati ključan uticaj na zdrav razvoj deteta. Ukoliko je vaša beba u uzrastu za skrining, ne odlažite pregled.

Naš tim dečijih radiologa je tu da pruži sigurnu i stručnu procenu. Kontaktirajte nas za zakazivanje pregleda i obezbedite pravovremenu kontrolu zdravlja vašeg deteta.

Pregled očnog dna (fundusa) kod dece je važna dijagnostička metoda kojom dečiji oftalmolog procenjuje stanje mrežnjače, optičkog nerva i krvnih sudova oka.

Da bi ovaj pregled bio moguć, oftalmolog najčešće mora da prethodno proširi zenice detetu uz pomoć specijalnih kapi. Iako može delovati neobično ili neprijatno, reč je o rutinskom i potpuno bezbednom postupku.

Zašto se rade kapi za širenje zenica?

Širenje zenica omogućava lekaru bolji uvid u strukture unutar oka. Kroz proširenu zenicu može se jasno videti:

• Mrežnjača (retina)
• Optički nerv
• Makula (centralni deo mrežnjače zadužen za vidnu oštrinu)
• Krvni sudovi oka

Bez širenja zenica, pregled može biti nepotpun, posebno kod dece čije zenice prirodno reaguju na svetlost i brzo se sužavaju.

Kada se preporučuje pregled očnog dna?

Pedijatar ili oftalmolog može preporučiti ovaj pregled u sledećim situacijama:

• Sumnja na urođene očne anomalije
• Slabljenje ili gubitak vida
• Glavobolje nepoznatog uzroka
• Neuropedijatrijske smetnje (npr. epilepsija, vrtoglavice)
• Dijabetes ili povišen krvni pritisak kod starije dece

Pregled se takođe može raditi kao deo rutinske oftalmološke kontrole kod dece sa dioptrijom, razrokošću ili kod onih koje se žele školski pregledi.

Kako izgleda postupak?

Pre pregleda, lekar ukapava kapi koje u roku od 15-30 minuta šire zenice. Tokom tog vremena dete može osetiti blago peckanje ili mutan vid. Kada zenice postanu dovoljno raširene, lekar koristi specijalni instrument (oftalmoskop) da pregleda unutrašnjost oka.

Pregled je bezbolan, traje nekoliko minuta i dete se posle njega može vratiti kući. Važno je znati da zbog proširenih zenica dete narednih nekoliko sati može biti osetljivo na svetlost i imati zamućen vid, što je potpuno normalno.

Da li postoje rizici?

Kapi za širenje zenica se koriste decenijama i imaju visok profil bezbednosti. Neželjene reakcije su retke i obično blage (npr. crvenilo oka ili blaga nelagodnost). Lekar će uvek uzeti u obzir opšte zdravstveno stanje deteta pre primene bilo kakve terapije.

Zaključak

Pregled očnog dna je važan deo dijagnostike kod dece kod koje postoji sumnja na očna ili neurološka oboljenja. Širenje zenica je jednostavan, brz i siguran postupak koji omogućava lekaru da dobije potpun uvid u zdravlje oka. Ako vam je preporučen ovakav pregled, nema razloga za brigu.

Ako imate dilemu kada je vreme za pregled kod dečjeg oftalmologa ili želite da proverite vid svog deteta i kontaktirajte nas.

Za više informacija ili zakazivanje pregleda, naš tim je ovde da pruži stručnu procenu i detaljan, brižljiv pregled vida i očnog zdravlja vašeg deteta.